Noc Vestica

Day 1,441, 03:48 Published in Serbia Chile by Marcomannius


Ноћ вештица је oбичaj који се у појединим земљама прославља 31. октобра, ноћи уочи Свих Светих.

Најчешће активности које обележавају овај празник су мaсkeмбaли, прављење лампе од тикве, гледање хорор филмова, читање страшних прича. Деца иду од врата до врата, траже слаткише и узвикују „trick or treat“ (у слободном преводу „дајте нам слаткише или ћемо иначе бити приморани да урадимо нешто неваљало). Ирски имигранти су верзију ове традиције пренели у Северну Америку у 19. веку. Ноћ вештица се прославља у САД, Ирској, Канади, Великој Британији, Шведској, Порто Рику, Јапану, Новом Зеланду и у неким деловима Аустралије.

Порекло овог празника датира још од античке келтске светковине „Samhain“. Келти, који су живели на просторима данашње Ирске, славили су своју Нову годину 1. новембра. Ноћ пред Нову годину славили су „Samhain“. Веровали су да се тада духови враћају на земљу узрокујући проблеме и уништавајући усеве. Келтски свештеници градили су огромне ломаче где су се људи окупљали како би спалили усеве и животиње као жртве келтским божанствима. У току прославе носили су костиме, углавном од животињских глава и коже.

Легенда о Џек-о'-Лантерну

Обичај дубљења бундева заснива се на ирској легенди о ковачу Џеку, познатом по његовој домишљатости али и шкртости. Једна од прича говори како је преварио Ђавола тако што му је понудио душу у замену за пиће и након што се Ђаво претворио у новчић како би платио пиће, Џек га је брзо ставио у џеп у којем је био крст, због којег се Ђаво више није могао вратити у свој облик. Тек након што је Џеку обећао да неће тражити његову душу још десет година, Џек га је извадио из џепа. Након десет година опет је преварио Ђавола тако што га је замолио да му дода јабуку са стабла, али је на кори стабла брзо нацртао крст, тако да га Ђаво поновно није могао дохватити. Када је Џек умро, није био примљен због свог грешног живота у Рај, а на вратима Пакла дочекао га је Ђаво и послао натраг у мрак, а да га се реши дао му је комад угља. Џек је у џепу имао репу, коју је издубио и ставио у њу угаљ и од тада Џек, који никада није пронашао пут кући лута мраком носећи издубљену репу у руци. Тако је Џек О'Лантерн (Џек Фењер) постао симбол душе која је проклета и која лута између светова.