NA DANAŠNJI DAN 21. februara 1848.

Day 5,207, 09:03 • Published in Croatia USA • by Dragisa Lapcevic

Na današnji dan 21. februara 1848. objavljen je prvi Komunistički Manifest, poznatiji još i kao Manifest Komunističke partije.
predstavlja jedan od najuticajnijih svetskih političkih traktata.
Tvorci ovog manifesta napisali su ga osnivači teorije komunizma Karl Marks i Fridrih Engels.

Fridrih Engels, i Karl Marks na slici

Ovaj manifest je postavio je ciljeve i program Saveza komunista, prve marksističke međunarodne organizacije, poznatija kao Prva Internacionala.

Manifest predlaže pravac delovanja radi podizanja proleterske revolucije i svrgavanja kapitalizma i konačnog kreiranja besklasnog društva.

Slika naslovne strane manifesta
Program opisan u Manifestu je izražen kao socijalizam ili komunizam. Ova politika uključuje, između ostalog, ukidanje zemljišne svojine i pravo nasleđivanja, napredne pridošle poreze, i nacionalizaciju proizvodnih dobara i saobraćaja. Manifest takođe pominje i kontroverznu politiku ukidanja tradicionalne (buržoaske) porodice i uvođenje zajednice žena.
Ova politika, koju bi ostvarila revolucionarna vlada kao
„Diktatura Proletaerijata“, bi prethodila bezdržavnom i besklasnom društvu koje predviđaju socijalisti. Termin „komunizam“ se takođe koristi da označi verovanje i praksu Komunističke partije, imajući u vidu različitost Sovjetskog Saveza od osnova koncepcije Marksa i Engelsa.

Načela manifesta:

„Kada, tokom razvoja, klasne razlike nestanu, a sva se proizvodnja koncentriše u rukama mnogobrojnih udruženja celog naroda, javna moć će izgubiti svoj politički karakter.

„Koministi preziru tajenje svojih pogleda i ciljeva. Oni otvoreno kažu da njihov cilj može biti postignut samo snažnim uništenjem svih postojećih društvenih stanja. Neka vladajuća klasa strepi pred komunističkom revolucijom.
Proleteri nemaju šta da izgube sem okova. Moraju pobediti svet.“

„Proleteri svih zemalja, ujedinite se!“


Politička moć, takoreći, je samo orgnizovana moć jedne klase koja tlači drugu. Ukoliko proletarijat izgubi bitku sa buržoazijom, silom okolnosti, organizovaće sebe kao klasu; ako, revolucijom postane vodeća klasa, i ukine stari način proizvodnje, onda će u skladu sa ovakvim uslovima, zbrisati uslove za postojanje klasnih suprotnosti i klasa uopšte, i samim tim ukinuti sopstvenu klasnu natčinjenost.“
Ovo je način prelaska sa socijalizma na komunizam koji su mnogi kritičari Manifesta, naročito za vreme sovjetske ere, veoma isticali.
Anarhisti, liberali, i konzervativci su se pitali kako jedna organizacija kao revolucionarna država može ikad (kao što Marks tvrdi) da odumre.
Oba tradicionalna razumevanja privlačnosti političke moći i skoriji teoretičari organizovanog ponašanja navode da će skupina ili organizacija političke moći radije težiti da sačuva povlastice nego da dozvoli da se ukinu zarad države bez povlastica - čak iako su povlastice date u ime revolucije i uspostave jednakosti.
Savremeni marksisti odgovaraju da socijalistička država uvek mora da bude demokratska, i da se odumiranje države vrši dodeljivanjem velike moći neposredno narodu (moć koju su prethodno držali izabrani predstavnici narodne vlasti).
Drugim rečima, socijalizam prelazi u komunizam kada predstavnička demokratija socijalizma pređe u neposednu demokratiju komunizma.
Manifest je prošao brojna izdanja od 1872. do 1890. Delimično je pisan za laike, kada se obraća radnicima, a delimično za vladajuću klasu, kada napada buržoaske čitaoce. Istorijski govoreći, obezbeđuje osnovu razumevanja motiva i politike komunista na početku njihovog pokreta.