Meda umire...

Day 1,441, 14:35 • Published in Serbia Serbia • by Spijun na stiklama

,,Mrzim svoju kosu! Kao metla je!˝
,,Ma daj, Lea, previše si uzbudjena zbog dolaska Luke i Stefani˝ reče Ana sedeći u udobnoj fotelji, listajući Vogue.
,,Ne. Stvarno je ružna.˝ reče i vrati se do ogledala i nastavi da se češlja.
,,Hm..kako hoćeš.¨ odvrati Ana. ,,Lepo izgledaš. Otkud ti ta suknja? Iz mog ormara?¨
,,Ne, moja je. Ja mislim.¨ Lea je nervozno popravi, a zatim poče da namešta kragnu košulje. ,,Htela sam da se sredim, da ostavim dobar utisak, znaš˝.
,,Stvarno si nervozna, kao i mama.˝ reče Ana, a zatim ode do ogledala.
Nosila je crne pantalone koje su savršeno isticale njenu figuru i rozi dzemper koji joj je odlicno stajao i stvarao fenomenalan kontrast sa njenom crnom kosom.
,,Kako si tako hladna? Nisi uzbudjena što ćemo imati novog brata i sestru?˝ upita Lea.
,, Već ih znamo. Stefani je super. Lepuškasta je.˝ uzvrati Ana.

...

,,Devojke, stigli su!˝ začuo se mamin glas iz hodnika.
,,Udjite, slobodno. Svi smo uzbudjeni zbog vašeg dolaska!˝ rekla je mama i nezno zagrlila Luku i Stefani.
Lea je nervozno stajala na vrhu stepenica, srce joj je ubrzano lupala dok je slušala njihov razgovor. Duboko je udahnula i pohitala ka Stefani da je zagrli.
,,Zdravo Stefani, divno izgledaš¨ uzbudjeno je rekla Lea.
Stefani je bila lepa devojka, krupnih očiju. Imala je dugu, kovrdžavu kosu, neboplave oči, i mlečnobelu kožu. Ličila je na andjela. Nosila je bež pantalone i braon džemper koji su joj fenomenalno stajali.
,,Hvala, i ti divno izgledaš!¨ andjeoskim glasom uzvrati Stefani, a zatim se okrenu prema Mariji ,, Gospodjo Petrović, drago mi je što smo ovde, sa vama˝. Pohitala je prema njoj i još jednom je čvrsto zagrlila.
,,Hej, ne zaboravite Luku, i on je ovde¨ reče Ana prekidajući zagrljaj.
,,Naravno da nećemo zaboraviti Luku, kako da zaboravimo tako zgodnog momka? Iako je tako ćutljiv.˝ reče Marija.
Luka se postideo.
Bio je visok, mršav i imao je ogromne ruke. Licio je na nekog lika iz crtaća! U ruci je nosio knjigu Stivena Kinga.
Pre večere, Lea je povela Stefani na sprat, da joj pokaže njenu novu sobu.

,,Taa-raa! Tu smo!¨ reče Lea uvodeći Stefani.
,,Deluje mi malo. Nema dovoljno svetla, zidovi su ružni.¨ promumla Stefani.
Stefani je prošetala po sobi, a zatim upita: ,,Koliko dugo živite u ovoj rupetini?˝
,,Hm.. oko šest godina.˝ uzvrati Lea.
O ne! Stefani uopšte nije fina devojka kada odrasli nisu u blizini.
,,U ovom ormaru nema dovoljno mesta za moje stvari.¨ rekla je Stefani kolutajući očima.

...

Zatim, kada je primetila tugu u Leinim očima, rekla je: ,,Izvini. Zaboravi na ovo što sam ti rekla. Previše sam uzbudjena. Teško je kad saznaš da se tvoji razvode, da ti se tata ponovo ženi, a da mama jedva čeka da se reši Luke i mene.˝
Stefani je nervozno prevrtala medu kada je u sobu uleteo Aleks! Aleks je bio persijska mačka koju je Lea našla u školskom dvorištu.
,,Aaaaaa! Fuj! Beži od mene, ti odvratni stvore!˝ vrištala je Stefani. ,,Ta odvratna dlakava lopta je mogla da pocepa moj džemper! Oteraj ga!¨
,,Aleks! Napolje!˝ naredi Lea.

Primetila je da se Stefani igra sa njenim medom, a zatim reče: ,,Tog medu sam dobila od tate za drugi rodjendan, mnogo mi znači. Uvek mi je bio omiljeni.˝
,,Jel? Sada je ofucan i prljav!˝ zlobnim glasom uzvrati Stefani. ,,Ah, da. Pretpostavljam da je moj krevet do zida, ne mogu da spavam pored prozora.˝
,,Ovaaaj..hmm.. ne. To je moj krevet. Tebi smo kupili novi, taj pored prozora.˝ uzvrati Lea.
,,Mislim da ćemo imati problem.¨ Stefani tužno pogleda Leu, obori pogled i otkide glavu medi...