Las rosas rojas del Edén

Day 1,318, 02:00 • Published in Serbia Serbia • by Ludooki


Juče sam zamoljen da objavim jedan tekst čiji autor nema svoje novine, a želeo bi da ostane anoniman. Pristao sam, te vam sada predstavljam reči koje je on zapisao. Uživajte.




Postoje dani koji mirišu na neke druge, već doživljene, na čitave sezone ili sasvim konkretne događaje, kao što postoje ruže, crvene ruže koje, uopšteno gledano, mirišu skoro podjednako. Neki ludi Francuz avanturista je jednom pisao o ružama, zvezdama i poljima žita, što mi je ostalo u pamćenju kao stari kompas za kojim ću posegnuti uvek kad ne znam kako da postupim. A i kada znam. Ono što doživimo nas menja, ali o promeni i doživljajima možete pitati svakog maslačka koji je imao tu nesreću da se, posle radosnog imitiranja Sunca i zaljubljenosti u nebo, razveje na mnoštvo strana nošen divljim vetrom jer ovaj, sasvim osnovano primećujem, ima neke neraščišćene račune sa vlatima trave. Zbog toga je važnije ono čega se sećamo, budući da su to jedine svilene niti koje povezuju našu prošlost i budućnost.

Postoji osećaj koji nas pogodi tako jako, poput prvog jutarnjeg dima cigarete, možda još i jače. U tom trenutku aktivirana reminiscencija dozove iz ko zna kog dela Svemira neku notu koja će nas podsetiti na nešto ili nekoga. Ljudi se, uglavnom, ne osećaju baš najbolje kad ih momenat asocira na teskobu koju imaju (no to je čovečje prokletstvo i treba se pomiriti s njim), ali se zato osete jako živim, zadovoljni sobom i svetom, procvetaju srećom u trenutku kad ih nešto asocira na prijatno sećanje. Možda se osete slobodnim, avangardnim i suptilnim, ko zna. Samo na trenutak. Ipak, često se ne može odrediti poreklo tog prijatnog osećaja, jer se posle sedimenata godina ne može lako locirati iskra koja malo približava trepavice, pali oči, steže mišiće vilice i razvlači usne u laki, diskretni osmeh.

Postoji trenutak koji je, za sreću, nedavno zarobljen da leži u sedimentima godina. Ne mogu da tvrdim da ću ga se sećati posle godinu ili dve. A tek posle silnih snegova i armije crvenih ruža... Međutim, za sreću, postoji i izvesna pesma koje će mi uvek izazvati osećaj koji nadima grudi puneći pluća mirisom samo jedne jedinstvene ruže. Jedine na svetu. Meni dovoljno. Za sreću. Makar to shvatila lično.

http://youtu.be/VHaEsjNGG9U