Kužiš ne!

Day 2,557, 01:00 • Published in Croatia Croatia • by ultragudra

Bok, buraz bok!! Daj da ti ovo ispričam!

Prošli tjedan utorak, srijeda, nemam pojma koji je dan bio, oko dva tri popodne. Izađem anva do oktogona i sretnem Kronera. Frajer nateže šuflu na klupici. Scimam ga i velim mu koji ku*ac radiš tu, odi samnom! Frajer zbunjen, još nije riješio prvu pivu pa ne funkcionira dobro. Zememo dve likmenke na kiosku i riješimo ih putem do kladare. Odigram listić. Frajer mi hoće sugerirat kaj da igram al odjebem ga. Igral bum kaj ja hoću, boli te ku*ac! Velim mu da idemo do grada. Kaj do grada?! Frajer se čudi ko da nikad nije bil u gradu. Velim mu da u ku*ac do grada! Idemo popit pivu a ne se tu klošarit po kvartu. Idemo tramvajem. Frajer je obučen ko da ide na stočarski sajam. Sramoti me jebeno al boli me ku*ac. Kroner je frend i to dobar. Prvo smo sjeli u Tkalču. Male obučene ko za popodnevni fuk se samo prešetavaju. Riješimo po dve točene i idemo dalje. Kaj, nebumo cijeli dan u jebenoj Tkalči. Popnemo se na Opatovinu pa se spustimo na Ribnjak. Neki pankeri stoje kraj klupice. Piju jeftino vino pomiješano sa colom, ne cocacolom nego baš colom. Odvratni su. Obučeni ko klošari i zmazani. Bez imalo beda stoje usred bijelog dana i provociraju ljude kaj prolaze. Takve provokacije nemrem ignorirat.
Trojca su. U prolazu cimnem jednog ramenom. Frajer mi hoće nekaj reć a ja ga refleksno pogađam direkt u tu zmazanu facu. Odletil je prek klupice. Ova dvojca su u šoku, neznaju kaj će. Drugog maznem koljenom u trbuh a treći hoće zbrisat. Pogađam ga nogom u potiljak. Gotov je. Odlazimo. Kaj je najzanimljivije Kroner onak u cugi nije ni skužil kaj je bilo. Praktički nije ni vidio da su ovi prvo stajali a sada leže. Sjedamo gore u dvojku. Žedni smo i gladni. Naručujemo pive i pizze. Ne volim to talijansko sranje od jela. Mislim fina mi je al ne volim te jebene digiće. Idu mi na ku*ac! Pojedemo i popijemo još po pivu. Konobar nam okreće leđa. Ustajemo se i laganim korakom prolazimo kraj njega. Šuljamo se do anva a onda pedala. Nismo ga više vidli. Ko zna kolko mu je trebalo da se okrene i vidi da nas nema. Bauljamo još po gradu i pijemo pive sa kioska. Ono jednu po jednu uzimamo. Nebumo si valjda grijali pive u vrečici. Već je noć. Krećemo prema Importaneu, idemo na bus do kvarta. Na Tomislavcu Kroner sreće dva frenda. To su ti isto BBB veli. Ne znam ih. Djeluju mi više ko derbi navijači.Frajer mi pruži ruku i veli neko blesavo ime. Ne uzvračam mu ruku nego mu velim: si bil prošli tjedan u Zadru? Frajer zbunjen ne kuži kaj ga pitam. Ponovim: Kaj si bil u jebenom Zadru na tekmi. Dinamo je igral! A nisam frende, veli frajer, kaj bum daval pare za prvenstvo kad smo ionak najbolji. Nitko nam nije ni do koljena. Štedim za Barcelonu u 10. mjesecu. Ove godine u ligi prvaka bi mogli dobro proći, dečki fakat dobro igraju i mogli bi iznenadit.Zoki radi dobar posao. Nevjerujem kaj mi ovaj padobranac priča! Uopče mi se neda raspravljat s kretenom nego ga naglim pokretom hvatam za grkljan i držim mu lekciju. Pričam mu dobro poznatu priču o kretenima poput njega i nas ispravnih koji kužimo. Kroner me hoće spriječiti da ga ne zagutim. Ignoriram ga dok ovom nisam objanio sve do kraja. Frajer je blijed. Puštam ga. Sklupčao se na podu ko mokra krpa. Ovaj drugi olfo BBB cijelo vrijeme ne reagira. Samo je stajao ukopan. Neznaš jel je više on problijedio ili ovaj kaj sam ga skoro zadavio. Krećemo na jebeni bus. Ulazimo bez problema. Zetovac se pravi da nas ne vidi. Provociramo neke papke iz Sigeta, pokušavam ih isprovocirat. Ništa. Samo gledaju u pod i šute. Mole Boga da bus čim prije krene. Dolazimo u kvart. Neda nam se još doma. Idemo u Mimaru kam drugam. U jebenu Arenu gledat onog gabora nema šanse da više idem, a i piva im je zaku*ac. Imaju žuju i karlovac. Ta sranja ne pijem. Naša ekipa je u Mimari, cuga se i ima nas. Jebena zajebancija. Pričamo scene iz grada. Runde se okreću. Dolazi još ekipe. Spontano pada dogovor da idemo u akciju. Idemo riješit jebene azilante! Fakat ih se nakotilo po kvartu ko dreka. Bahati su, osječaju se sigurno. Sad je pravi trenutak. Uzimamo ludom Gazdi flaše. Gazda se nekaj pjeni al nejebemo ga. Krećemo niz ulicu prema stanici. Buksamo se u mraku i čekamo. Dolazi bus, zadnji prije noćne linije. Tada ih najviše dolazi iz grada. Među 30ak putnika koji izlaze ima i 10ak kmica. Nemremo čekat da se odvoje nego odma krećemo. Jebiga, koja kolateralna žrtva se nemre izbjeći. Bacamo flaše i u jurišu lomimo kmice. Par ih je zbrisalo al zato ove na podu ubijamo od mare. Iskusno se razilazimo, nema se kaj tu radit više. Svak na svoju stranu i doma. Sutra se bumo našli na cugi pa bumo pričali o dojmovima...

I da, slobodno donirajte nekaj CCa za frenda u buksi a i nama za pive.