Join the new world

Evo linkova ka prethodnim izdanjima:

http://www.erepublik.com/en/article/dug-je-put-do-kuce-i-deo-923156
http://www.erepublik.com/en/article/dug-je-put-do-kuce-ii-deo-933927


A zapravo, kucu nije ni imao. Barem ne onu u kojoj je mogao da ostane. Od oslobodjenja malo toga se promenilo. Znalo se da je samo u ratu i nemastini narod slozan, a da posle svako gleda svoj interes. To ga je najvise zabolelo i u polusnu se secao svih trenutaka kada su ljudi delili hleb iako ga je malo bilo.

Probudio ga je glas nekog cudnog coveka:
-Ej, probudi se! Nisi dosao do ovde da bi sad odustao… Dizi se!
Nije mu znao ime, a lik mu je jedva zapamtio, ali je od njega dobijao svaki dan neki manji znak paznje kako bi se sto pre oporavio. Taj covek je izgleda znao jednu od najvecih istina: coveku se srce najteze oporavlja, a kad ono stane na noge, i telo ga prati.
Dok je lezao u bolnici, prisecao se dana kada se borio za eRasku. Morali su da paze da ne granatiraju neku crkvu, a opet, trebalo je naterati neprijateljsku bateriju na povlacenje. Odsekli su im vec odstupnicu. eVojvodina je bila pod teskim naletom bratskih naroda sa severa. Neprijatelj nije imao sta da izgubi. Svaka strana je imala pomoc saveznika.

Gledao je kako nekakav melez jurisa prvi. Do tad nije video takvog coveka, licio mu je na cigana. Nas eZvezdarac jedva da je pusku mogao da drzi, a ovaj je bio razvijen i snazan, po oziljcima se videlo – iskusan vojnik. Placenik, ali dobar vojnik. Imao je mitraljez velicine coveka koji je nosio jednom rukom i kosio je pred sobom. Gotovo da je sam uleteo u naredno selo. Pratilo ga je jos nekoliko ljudi. Cak i neke zene su se borile. I to kako! Bile su krvolocnije i od muskih. Neka mala zgoljava je bukvalno raznosila. Pored nje je bio lekar s najboljom opremom, a videlo se i zasto. Pa ona je sama ocistila nekoliko stambenih blokova.

Sa druge strane je bilo jos cudnijih ljudi. Saveznici, placenici, ko zna ko je sve tamo bio. Stizali su padobranima, pricalo se, skroz sa druge strane Atlantika, iz zemalja velicine nekoliko desetina eSrbija. Napadali su ih dojucerasnji susedi. Video je kako pekar kojem je nosio zito skroz do eRumunije sada cilja ka njemu sa obliznjeg prozora na vreme i bacio se u zaklon. Cak su stizali i narodi iste vere da udare na njih – eGrci! Morali su da sacekaju pomoc da bi prosli kroz ovu blokadu.
Iz sanjarenja ga je prenula vest na televiziji. eSrbija je objavila rat eHrvatskoj. Srpski narod je trazio osvetu, a eOslobodilac, covek mirnodopskih uverenja, prepustio je dalje vodjenje drzave mnogo manje iskusnim ljudima. Znalo se da nece biti lako, ali je postavljen dobar osnov. To je bila sloga barem u jednome – svi su hteli da vrate milo za drago.
[img]http://farm4.static.flickr.com/3181/2678576853_ccc972d7b7.jpg?v=0[/img]
Kada se sestra vratila u sobu, njegov krevet je bio prazan. Pozajmio je sto je god mogao para, kupio puske i povratnu kartu. U vozu mu se nije skidao djavolast osmeh s lica. Znao je da ce se ovog vikenda provesti kao u raju. Umesto zena, bice oruzja. Umesto pica, bice krvi neprijatelja. A umesto glavnoga benda, nastupace osvetnicka pravda!