Join the new world

... oseca se u vazduhu da jos nije proslo... zgariste s obe strane ulice, tamo gde je nekada bio letnjikovac sada je olupina tenka. Starice pognute glave hitro i oprezno prolaze izmedju kratera, po njihovom hodu moze se videti da su prezivele bar 3 rata. Sneg po travi a nije mu vreme ipak to je samo pepeo... jos topao. Kuca gde je zivela ona, ona vesela kuca prekrivena je gustim crnim dimom. Suze naviru khmmm ipak to je samo od dima, tesim sebe. Cuje se grmljavina, pomislih opet ce nevreme i namrstih se, hm na kraju ulice ugledah tenkove na trenutak zastah i zaklonih se iza nazovimo ga drvo... ono naroda sto je ostalo pobeze iza gelera izbusenih zidova... Za trenutak provirio sam uplaseno i na kraju ulice ugledah trobojku kako se viori... zacu se nasi, nasi!!! Laknulo mi je ali i rastuzilo jer nasi ponovo idu na front. Nastavio sam ubrzano i dok sam stigao do kraja ulice kolona je vec odmakla daleko... Ugledao sam ispod jedinog drveta koje se odrzalo u kraju nekoliko dece, male nevine dece, ciste ciste u dusi...I odamh mi je bilo jasno da ce biti bolje...