DAN KADA JE DOŠLO SUNCE

Day 2,053, 22:46 • Published in Serbia Serbia • by CHRISTIANE.F
Kiša, već danima natapa i pokušava da spere svu prljavštinu ovoga grada. Šetam ulicom, hladno je..Pomno pratim šta se dešava…negde u daljini nebo i zemlja su se spojili., a preko lica mi padaju , hladne kapi kiše. Pomislih pa ovo je super, predivno je… ali samo u trenutku…jer čim sam pogledala oko sebe, videla sam istu onu prljavštinu koju je nemoguće oprati.

Ustvari da budem iskrena sve vreme mislila sam naravno na tebe, te odlutah odjednom negde daleko..ni ne primetih da prelazim ulicu i da me gomila ljudi već psuje iz svojih udobnih i toplih kola..

Derem se po navici * Majmune jb se ja sam ovde na kiši , idi crkni negde * ili možda i nešto još gore..ne mogu da se setim.

Pokušavam da objasnim sebi, zbog čega sam tako lako dozvolila da mi otmeš srce..ma ne samo to još gomila misli mi se mota po glavi, ali sve se završi na tome da opet mislim o tebi.

Da li si negde siguran na suvom ili tu negde kisnemo pod istim sivim nebom….pitam se ?

Ulazim u tramvaj , opet me hvata panika…, šta sada kući ?…pa već godinama ništa se ne menja. Eh da…. ali sada sam u tramvaju i moram da mislim da li će upasti kontrola, ne raspravlja mi se…..

Dođoh sebi opet u trenutku, kada me neka žena priupita * Dete da li si dobro, dođi sedi *. Tek tada primetih da na sledećoj stanici izlazim. Odgovorih * Ne hvala, silazim sada, ali hvala što ste *….pa ono promašila bi stanicu verovatno . !?


Da kuća mislim * konačno tu je * , soba je mračna..jednostavno ne palim svetlo i bacam se u krevet.
Sada ponovo tišina .sto sati gledanja u …prazno, jer, , čim počnem da razmišljam o nama i svemu onom lepom što bi želela…uplašim se da zavaravam samu sebe.

Uplašim se da ću usniti najlepši san, onda se odjednom trgnuti, probuditi i shvatiti da ležim sama u onoj istoj mračnoj sobi…..koja guta sve kao crna rupa.

Ne javljaš se, dobro je…čak mi ne smeta. Međutim u jednom trenutku samo ustajem iz krevetai i kao besna odlazim da se presvučem,, odlično topao tuš da spere svu ovu gradsku prljavštinu sa mene…..

Da konačno lagana spavaćica i topao krevet…..zatvram oči vreme uspavljuje…osećam tvoj dodir i tvoje poljubce..dobro ih se sećam..osećam te celog..kao da si tu da me ljubiš i maziš..dok ne utonem u san.

Još uvek na žalost samo prelepi san. Hvala ti što me čuvaš u snovima………





Posle svega došlo je konačno SUNCE, oteralo sve moje strahove, i konačno sam shvatila da ništa nije bez smisla....možda samo ti.