(Ne)Zahvalnost ili čista glupost?

Day 1,026, 06:46 • Published in Serbia Serbia • by Dada1989

Poštovani čitaoci,

Među vama verovatno, ja se bar nadam, ima onih koji su pomagali, delili i šakom i kapom svojim saigračima, čak i onda kada je vaš svopstveni opstanak bio prilično ne izvestan.

Nije da se hvalim, ipak se možda malo hvalim, ali ne očekujem da mi neko digne spomenik na trgu eRepublika, ali do sad sam pomagala mnogim ljudima, uglavnom je to bila pomoć u proizvodima i novcu, jer mislim da za davanje saveta oko taktike, strategije u igri ima mnogo bolje upućenih (pametnijih) i organizovanih od mene.

Nisam samoživa, niti esamoživa osoba i zaista se radujem kada mogu nekome da pruzim makar mrvicu koje će biti nekome sitnice koje eživot znače. Međutim, to da li delim previše ili premalo ne može niko pravilno da oceni. No ipak sami na svojoj koži ste verovatno osetili da postoje trenutci kada se osećate kao najveća ebudala. Onda se zapitam da li je ponekad previše-malo, a premalo nekada suviše.

U trenutcima kada nekome pomognem ne očekujem da mi se zahvaljuje do neba i da traži način da mi se oduži, ali jedno obično hvala bi bilo sasvim dovoljno, pa makar bilo i iz čiste pristojnosti, naime i pas maše repom kada mu pružiš pažnju ili obrok.

I sada posle nekog vremena malo sabiram-oduzimam i svi koji su tražili pomoć su uglavnom „Dead Citizen“ ili su svog čikicu (avatar iza kog se kriju) razvili do vama nedostižnog nivoa, veštine ili vojnog čina, pa nekada pomislim da sam ja, ti, on ili ona bili dobro nasamareni i pomogli nekome da se abnormalno razvije u kratkom vremenskom periodu.

Na kraju nisam sigurna da li u meni i sličnim caruje čista glupost ili je pak u pitanju čista ne zahvalnost onih koji se predstavljaju kao ugroženi.


Dada1989