[MOJIH 13] Veče sa NEW-AND-NOW!!!

Day 2,444, 11:29 • Published in Serbia Japan • by IArhangeLLorDI


Ako me nešto raduje još uvek u ovoj igrici, to su ove novine.
Postao mi je poznat kad je pisao o znamenitostima Novog Sada. Bilo mi je skroz prijatno da čitam te članke i te intervjue. A Novi Sad sam upoznala baš zahvaljujući erepu; bila sam ja tamo i pre, ali ovo je bilo nešto drugačije. Mnogo lepih uspomena nosim odande.
I nekako čitajući te članke tad, jer su bili aktivni baš kad sam i ja počela sa “mojih 13”, ostavio mi je utisak kao neko ko će imati mnogo toga da kaže uz 13 pesama. I nisam se prevarila.
Uživajte uz dobru muziku i priču – u nastavku, New-and-Now.




Od mene ne očekujte neke muzičke “bravure”, niti neko specijalno poznavanje određenih muzičkih pravaca. Uglavnom će to biti komercijalna muzika i to ona koja je obeležila moj dosadašnji život.
Dakle, muzički vremeplov na moj način može da počne.



Verovatno sam imao omiljenu uspavanku ili neku pesmicu Kolibrija ili Lakovića koju sam češće slušao, ali mogu reći da se ove pesme baš sećam i da je obeležila onaj period bezbrižnog detinjstva uz samo dva TV kanala (ko ne veruje – neka googla kada je to bilo).



Putovanje na more (kolima, uz kamp-prikolicu, gomilu hrane iz domaće radinosti – aka paradajz turisti) nije se moglo zamisliti bez jednog evropskog hita (samo zato što je bio na Evroviziji jedne godine):



Prvi rođendani društva prolazili su sa nezaobilaznim sendvičima sa salamom, majonezom i rendanim jajima. Muzika je bila sigurica: Plavi orkestar, Crvena jabuka, Bijelo dugme… Ipak, iz tog perioda izdvajam Bajagu. Čak sam, igrom slučaja, u jednom trenutku dobio sve njegove kasete počev od Pozitivne geografije. Kada se pojavio album Prodavnica Tajni – kupio sam gramofonsku ploču i vrteo je mnoooogo puta. Iz ovog ugla, više mi se sviđaju i Ruski voz i Vesela pesma i Verujem, ne verujem, ali tada je ovo bio hit za mene:



Pojmovi kao što su kaseta i gramofonska ploča su znak da sam odrastao u periodu tik posle dinosaurusa.

Kraj osnovne škole i početak srednje su obeležili i respektabilni “autori” kao što su Vanilla Ice, Snow, Kris Kross, Rednex…. Ipak, neko je morao da se istakne od svih njih:



U tom periodu mi se filmska muzika sve vise sviđala, ali skoro isključivo ona iz stranih filmova. Jedan odeljak rezervišem za instrumentale - i to iz perioda do 90-ih.



Filmska muzika, ali ovog puta i uz pevanje i/ili igranje. Od Footloose, Flashdance, nezaobilaznog Stalonea u Rokiju, Briljantina, scene iz filma The Big...
Ja priznajem postojanje samo prvog dela Braće Bluz i preporučio bih da preslušate sve pesme iz filma, a pesma koju i dan danas pevušim od početka do kraja (pa i sa onim uvodnim obraćanjem) je:



Zahvaljujući devojkama, “upoznao” sam i malo drugačiju muziku. Dvoumio sam se između Vanessa Mae (one što je učestvovala na poslednjim Zimskim olimpijskim igrama, jer su sudije Slovenci lažirali njene rezultate da bi se kvalifikovala) i pevačice koja je otpevala još lepih pesama, a ne samo numeru iz filma Titanik:



Izlasci. Fokus, Zlatni grad, Piping, Paradizo….ali Kontrast i besplatan upad četvrtkom su obeležili taj period. U tim izlascima je bilo i Spin Doctors i Mano Negra i Prodigy i Rage Against The Machine i …
Izabrati jednu pesmu je jako teško, ali koliko god razmišljao, uvek mi ova pesma dolazi pred oči:



Neka pesma mora da obeleži početak bračnog života i neka to bude pesma za prvi ples. Ne, nije to Bruce Willis (onaj što Umire muski već nekoliko puta) i Save The Last Dance For Me. To je nešto sa regionalnog podneblja.



Suživot sa lepšom polovinom je proširio muzičke vidike, pa se počela sve više slušati i “domaćica”. Pošto nikada nisam voleo biti isključiv i usmeriti sve na jednog pevača/grupu, predstavljam jedan tamburaški miks koji mi je privatno izuzetno drag:



eRep sam počeo da igram pri kraju v2, tako da sam jedan od onih koji godinama slusa o v1 koji nikada nisam igrao. Ipak, pesma koja me uvek podseti na ovu igru je nakačena na borbu za Liaoning iz perioda pre nego što sam počeo da igram:


Pesma o mom nicku na eRepu, tj. o mom gradu. Pesmu je spevao neko ko nije Novosađanin, zbog čega mi je jos draža.



Kako nešto počinje – tako se i završava. U ovom slučaju, moj muzički vremeplov završavam dečjom pesmicom, iz prostog razloga sto su moji klinci sada središte mog života.




Hvala NaN-u na izdvojenom vremenu i svima vama koji ste pročitali ovaj članak.
Do sledećeg broja,
11anajiT