(Не)обичан дан у касарни “Кобре”

Day 1,334, 07:05 • Published in Serbia Serbia • by skrendofil
Музичка подлога

Иако сам пре неколико недеља пензионисан са места заменика комаданта, тог 1331 дана јутро у касарни Кобре је било као и свако остало. По навици, устао сам пре осталих војника и као и протеклих година војнике будио омамљујићим мирисом кафе чији рецепт ми је открио Шумски човек добар пријатељ мог друга из јединице такође кад и ја пензионисаног Гандре01.


Убрзо се на клупици поред полигона за гађање скупила бригада и кренуло је разбуђивање уз јутарњу кафицу. Безбрижно смо пијуцкали кафицу, јер је на стражи био наш ветеран Тхеџо, најсмелији тенкиста чија је опСеСија била проналажење Ланиног блага.


После испијене кафе кренуле су јутарње вежбе разгибавање, склекови, трчање и наравно јутарњи марш од 10км. Затим следи доручак. Наша секси куварицана на коју смо сви балавили је спремила лаган и укусан оброк.


После доручка време је било за поподневне активности: вежбање гађања, кондиционе припреме .... Међутим сунце је неумољиво пржило а један од војника, иначе човек задужен за односе са политичким представницима и амбасадорима Чомбе је предложио да тај 1331 дан мало извучемо из шаблона и препустимо се уживању, пијанчењу и блудничењу. Већ смо могли да наслутимо да ће овај дан бити мало другачији од осталих. Млади официр Никоља ми је тада прстом показао на прозор канцеларије комаданта Милана Ивковића. У канцеларији је иако је већ било подне и даље горело светло. “Аха, значи није ту”, одмах је закњучио наш стари и препредени вук, садашњи заменик комаданта Миле Барајевац. Отишли смо до прозора, на столу су били разбацани папири, разни графикони и статистике наше јединице, неколико зуба еХрвата које наш комадант чувао као амајлију и успомену на давне борбе. Преко столице је била пребачена уредно испеглана униформа, а из ормара је трештао радио. Није нам требало много-одмах смо знали о чему се ради, командант је отишао у швалерацију, а униформу је пребацио преко столице не би ли нас заварао да је у касарни, и како би смо наставили са редовним задацима. Одлично, комадант се бацио у акцију, а он је не пушта док је скроз не исцеди, значи имамо цео дан слободно закључио је МиленкоЈ и брзином муње се на полигону за гађање створио са 2 гајбе тек олађеног пива. Винч један од наших најстаријих војника, иначе неприкосновени стрелац из шуме је очас посла извукао дивљу свињу и неколико зечева. Од војника је највреднији био Дарек који је голим рукама ишчупао неколико стабала и донео за потпале ватре.


Оштром оку Милета није промакло да се један oд војника искрадa из касарне и креће истим путем као и комадант. “Ако.... жива душа “ прокоментарисао је Миле и окренуо главу правећи се да га не види, али заменик Гандра01. такве поступке није толерисао и у складу са својом паролом “војници ратују, а комаднти ј**у “ непослушног војника је танким прутем казнио и натерао га да донесе додатно дрвеће за потпалу, наравно казнена стража га је већ следећег јутра чекала..



Кувар Миоковић Драган се бацио на сецкање дивље свиње и очас посла је крменце преточио у ћевапчиће, кобасице, ражњиће... А од зеца је пала чорба.


Наравно какав би ја био заменик ако својим војницима не би помагао у свим приликама.


Миле међу војницима познат као Миле Пантљичара је брзо поново огладнео, али пошто је шеф кухиње Миоковић Драган већ одавно био на ВМА на превијању због уједа поСеСивног паука, Миле је морао сам да се потруди да добије репете.


Крканлук и пијанчење је могло да крене, таман смо се опустили, али не лези враже на капији касарне се појавио нико други него човек из министарства одбране Десерт Хамстер главом и крзном. То је човек који је био познат по свом крутом и строгом али праведном држању. Е сад смо готови.... мислио сам. Не гине нам месец дана најтежег и најсуровијег тренинга, неки су себе већ видели као мете на полигону за гађање. Али имали смо среће и страшни МоД је био у видно алкохолисаном стању, а МиленкоЈ га је на брзака купио са флајком домаћег пелинковца (такође по рецепту Шумског Човека) и неколико ћевапа.


Увлачењу су се једино Винч и Гандра01 противили, Винч јер је остао ускраћен за пола кила пелина, а припити Гандра01 је скочио и викнуо “Хрчак врати ћевап!”, али муњевитом и једнопотезном акцијом Никоље заменику су била запушена уста, а ћевап и флајка су припали опаснијем зарад добробити целе бригаде. После поткупљивања нам је било већ све равно, знали смо да и ако нас комадант открије да уместо гађања вежбмо испијање пива да неће бити тешког санкционисања и тада смо у Касарну позвали своје пријатеље и журка је трајала до вечери.



Као и свака друга примерена војска знали смо где нам је граница и већ око десет сати смо кренули ка спаваоници како би ујутру по повратку комаданта били наспавани, одморни и спремни за нове борбе и одбрану еСрбије. У спаваони стандардно крећу подваљивања са вађењем шрафова из кревета, убацивање мртвог миша под јастук, разне ловачке и риболовачке приче...




Миле Барајевац је као и увек пред спавење прочитао неколико страна Толстојевског, али у тренутку кад је затворио књигу и скинуо начаре, строгим погледом нам је наговестио да је крајње време да се полеже.


И за тили час сви смо били у својим креветима, сан је само ремитила Дарекова хорор прича коју је доживео током одбране отаџбине, па су се неки од војника толико уплашили да нису смели да заспу.




Ипак на крају, после несвакидашњег и исцрпљујућег дана, не мислећи о сутрашњем дану и великим борбама које су биле пред нама само смо утонули у дубок топли сан...


То је та екипа!