Čekajući prijatelja

Day 2,461, 01:21 • Published in Serbia Serbia • by Dio Zeka ai



U jednom trenutku čovek je stupio u kafanu. Na ulazu usporivši osmotrio je prostor. Uz skroman osmejak (obrazima, ne i ustima) zaključio je lako "to je to". Prišao je stolu u samom središtu kafanskog prostora u nameri da se skloni od pogleda onih što gledaju u ćoškove. Seo je.

"Dobar dan. Izvolite?" - obati mu se poslužitelj.
"Dobar dan, lep dan. Zamolio bih jednu kafu, čašu vode i rakijicu." - naruči čovek, i dodade: "Samo, molim vas. Neka rakija bude najlošija koju imate. Baš gadna, ako me razumete."
"Gadna?" - začudi se u prvi mah konobar, ali mu osmeh zameni čuđenje, osetio je da je čovek šaljivdžija: "Kako to mislite da vam poslužim "gadno" piće?"
"Vidite, ja čekam jednog prijatelja. Želja mi je da se sa njim našalim i ponudim mu piće neprijatnog ukusa. Šala, razumete li? Samo mi donesite to što sam rekao".

Posle nekog vremena konobar je doneo. Čim se okrenuo čovek je sasuo u grlo gadnu rakiju. Stresao se. Nije očekivao da će biti baš toliko gadna, a bila je odvratno gadna, možda najgadnija koju je okusio. U praznu rakijsku čašu nalio je tada vodu da izgleda kao da se ništa nije dogodilo. Čovek je voleo gadnu rakiju.


Pod pokroviteljstvom: