Join the new world

Да ли вам је некада пало на памет оно "докле више да треш чланци упадају у топ5 а да добри пролазе непримећено, јер се неко тамо испрсио да уплати вотерс?". Да ли сте некада помислили, докле више да се разни неспособњаковићи гурају у владу и на чело државе? Да, и мени је, али сам решио једноставно да искулирам, шта ја ту могу да променим, зар не? Већином су и моји чланци остајали по страни због сличних проблема, што ми и није толико сметало, као досад.. Избацио сам чланак који ми је био јако битан, и захваљујући огромној подршци пријатеља и непрестаног шаутовања, исти је доспео у топ5 да би га избацили вотерси еБоре Лекса и екипе. Но хеб*ш га, такав је живот. Рекао сам да никада нећу уплатити вотерс на моје новине, али ево, креће акција против спамовања јавности глупостима на сваке изборе, разне поделе за конгресне и куповање гласова као на пијаци, глупа обећања на председничким и пресипање из шупљег у празно. Како би мало наведеној господи стао на пут, али не на Ханибаловски начин "хајд све да уништимо", него на фин и коректан начин, дошао сам у Србију, како бих избацио 4 чланка и избацио све глупости сем чланка о рођендану ГА, честитке момцима за све и за јучерашње ослобођење маике Индије. Пукао сам 14к динара на гласове, и није ми жао, ако има ко да подржава акцију слободно нек шибне који динар, није срамота 🙂 Али ипак нисам уплатио гласове на наш чланак, већ на ова 4, да окречимо мало еСрбију од глупости и политикантских про****вања. Хвала на пажњи, ево вам за прочитати нешто, кад сте већ ту:



This article is about Serbian RL history and its written in the spirit of doing getting our menthality in this game back as some of the glorious examples of our history. Therefore, it cant be characterized as spam.


Колубарска битка или Сувоборска битка је најзначајнија битка између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Вођена је у новембру и децембру 1914. године на фронту од преко 200 км. Окончана је успешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом генерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је цео свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије.

Поразом у операцијама око Дрине (Битка на Мачковом Камену), српска војска се нашла у тешком положају приморана на повлачење под борбом, суочена са недостатком артиљеријске муниције, мањком хране, одеће и обуће и што је можда било и најгоре са великим падом морала. Паралелно са војском пред зверствима аустроугарске војске повлачио се и народ који је додатно отежавао повлачење. Многи српски војници који су били из области које је заузела аустроугарска војска напуштали су своје јединице да би сместили своје породице на сигурно, након чега су се враћали, што је још више пољуљало морал српске војске. Све ове чињенице јасно су указивале да је српска војска и сама Краљевина Србија пред пропашћу и да нема могућности ни да се аустроугарско напредовање заустави, а камоли да се крене у противнапад. Додатни терет представљало је и време, које је додатно онеспособило кретање по блатњавим путевима западне Србије и које ће се показати као један од најбољих савезника српске војске, мада је већи део српске војске био мокар до голе коже, због мањка шаторског платна.
У ноћи 14. новембра командант I армије генерал Петар Бојовић бива рањен и због тога повучен са дужности. На његово место бива постављен генерал Живојин Мишић, дотадашњи помоћник начелника штаба Врховне команде Радомира Путника, иначе човек рођен на Сувобору.

Највећи значај Колубарске битке огледа се у томе што Аустроугарска није успела да својим снагама уништи Краљевину Србију, због чега су Централне силе и током 1915. године приморане да се боре на три фронта и што је још битније Немачка је била приморана да пошаље помоћ у људству на Балкански фронт, чиме су ослабљене њене снаге на преостала два фронта, а самим тим и њене шансе да успешно елиминише један од њих.
Битка је имала значај и на глобалном плану. Силовита српска победа одложила је улазак у рат Бугарске, која се спремала да уђе у рат на страни Централних сила, рачунајући да је Србија поражена и да ће без борбе доћи до територија око којих је против Краљевине Србије годину дана раније водила Други балкански рат. Српска победа је допринела одлуци Краљевине Италије да уђе у рат на страни Антанте.
Генерал Живојин Мишић је због успешног вођења операције унапређен у чин војводе, док је његов супарник Оскар Поћорек смењен са места главнокомандујућег Балканске војске крајем 1914. година, а на његово место је постављен немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен.

Колубарска битка ушла је у историју ратовања као јединствен пример да се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко време реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз. Тактика прегруписавања само I армије и концентрисаног удара на VI армију (која је била развучена на широком фронту) коју је извео Живојин Мишић данас се изучава на војним школама широм света.
Колубарска битка је значајна и по томе што обе војске у операцијама нису имале стратегијске резерве, којима би могле да ојачају своје линије тамо где је то неопходно, већ су то постизале пребацивањем снага са једног на други део фронта.
У Лазаревцу је подигнута спомен црква у којој су сахрањене кости српских и аустроугарских војника.[1] Током 2013. године почела је изградња спомен-цркве у Кадиној Луци, на падинама Рајца.[2] Постоји и Спомен црква Светог Ђорђа у Ћелијама код Лајковца у којој је костурница војника погинулих у Колубарској бици.

Изволите линкове остала 3 чланка
Стоп политичком спаму 1
Стоп политичком спаму 3
Стоп политичком спаму 4