Join the new world

Јбг, тренутно је то актуелно, па отуда овај наслов, иако баш и нема везе са овиме што следи у тексту. У прошлом чланку, од пре скоро три месеца, сам мало разрадио тему о стању у еСрбији, јако... хм... „заједници“ и подсетио да нико не ради да дође до решења проблематичног стања. Пошто је и после та три месеца status quo, решио сам да се сам позабавим мало тим питањем. Узмите у обзир да нисам превише у току са начином функционисања рада војске, да ли МЕС још увек постоји, какав је наш статус у савезу и како пливамо у водама међународне политике. Но, такве ствари се могу занемарити, јер видим да много тога не функционише или барем није транспарентно и доступно обичном играчу. Зато, нећу узимати у обзир садашње стање ствари, јер како је непознато, тако је и небитно за оно што желим да вам преставим, а то је РЕШЕЊЕ.



Пре свега, да се вратим на политичко стање унутар еСрбије. Очигледна је само једна ствар: политичке странке, тачније њихове ведете, се слажу само у томе да се ни у чему не слажу. Хе хе... То је готово одувек тако. И то се неће променити. А просто је невероватно, јер свака политичка странка има само један ИСТИ циљ, једну једину ИСТУ политику или програм: доћи на власт. Једина разлика је што неке странке не желе баш по сваку цену, али их је очигледно мало.

А када се дође на власт, долази се само ради власти или ради неких личних (реалних или виртуелних) користи. Ту престаје свака игра и не постоји ни трунке онога што ова игра заправо јесте: СОЦИЈАЛНА СТРАТЕГИЈА.




Социјална стратегија је заправо игра на више нивоа, пре свега: војном, економском и политичком нивоу. еСрбија се бави само једним изузетно активно: унутрашње политичком. Спољна политика је припала као занимација групице људи, економија исто. За војну моћ и активност можемо да захвалимо само великом броју играча. Ми се суштински дотичемо само оних елемената који се тичу унутрашње политике и активно играмо пред 5. у месецу.




Искрено, опозиција (ко год у неком тренутку био у том положају) није достојна власти (ко год у неком тренутку био у том положају). Зашто? Зато што је искључиво у стању да критикује, али да НЕ ДАЈЕ РЕШЕЊА. Свакој власти су изгледа највећа опозција Radenko и MoonChe. Они критикују, аргументовано, дају доказе за своје аргументе, предлажу решења. Сећам се да је као конструктивна опозиција од политичара једино Страхињић умео повремено да се тако понаша. И није битно шта ви о њима мислите као људима, већ као играчима у улози људи који су ту да покажу шта не ваља и шта је решење.

Сад ће неко да каже: они би само да причају, неће да раде. Па јес', баш им пуца да раде у нечему што нема систем који је здрав и вредан времена. Али, то што они неће да раде, не значи да ви не можете искористити њихово знање и њихове идеје.




Ах, да, сада прелазим не оно што сам најавио – решење. У овом чланку ћу пробати да сумирам неке основне принципе функционисања државе еСрбије, као система. Шта је потребно, корисно, шта је најближе неком консензусу. Писаћу уопштено. Такође, за следећи чланак контактираћу председнике свих иоле утицајнијих политичких странака, поставити питања око политичких програма, ставова по одређеним питањима која су суштински битна за функционисање државе. Изнећу ставове, поредити, анализирати, дати неку средину као генерално прихватљив програм за све политичке странке итд.

Да пређемо на ствар. Најбитнији елементи државе у овој игри су:

- ПОЛИТИЧКИ:
- Председник/Диктатор и Влада
- Конгрес
- Спољнополитички послови

- ЕКОНОМСКИ

- ВОЈНИ

- ЦИВИЛИ:
- Самостални стари играчи
- Цивилне јединице/МУ
- Нови играчи

Управо тим редоследом. Без система који треба да постоји да би могла функционише држава све би се радло стихијски. А политичари су ти који одређују систем функционисања осталих елемената државе. Они одређују порезе, кроје финансије, постављају на основу тог система функционисање војске, рад са цивилима итд.

ПОЛИТИКА



Председник/Диктатор би требао да је тај који има капацитет да одреди Владу, људе са којима сарађује, са којима ће формирати нови или наследити стари систем функционисања, модификовати га према потребама због промена у игри или према спољнополитичкој ситуацији. Међутим, могу слободно рећи да је Председник најчешће жртва очекивања људи из своје странке или коалиционих партнера. Већина Председника еСрбије подпадало је под притисак, нису били бескомпромисни по питању стручности у раду по Министарствима. Зато је за овакву функцију неопходан кредибилан, активан играч, који ће по потреби за Владу ангажовати и нестраначку личност или члана опозиције, те ако је толико неопходно, успоставити страначку контролу оквиру Владе или Министарства. Имао сам прилику да видим колико је Председника овде имало шошонско умеће, наступ и однос према свом задатку. Нажалост. Председник не треба да буде неко ко ће да одради све, да се пита за сваку ситницу, али треба да буде неко ко има менаџерске способности, да уме са људима, познаје игру, познаје задатке сваког Министарства. Потребно је да буде ОДГОВОРАН за оно што уради.
Влада/Министарства су кључна у извршавању задатака у оквиру система и кључна за достизања циљева у мандату. Потребни су ТИМОВИ активних играча, вредних, способних. Играча без неке „мрље“ је овде тешко наћи, али све је прихватљиво док неко хоће да ради, да даје нове идеје за унапређење рада система, ко прати игру и промене у њој, ко је спреман да ради, није подложан корупцији и ко је ОДГОВОРАН за оно што уради. Кључна су Министарства за: економију/финансије, војску, спољне послове, рад са цивилима, информисање. О сваком у наставку. Министарска функција не треба да буде искључиво политичка, већ ПРОФЕСИОНАЛНА и да се плаћа. Цена рада би се одредила у следећем битном елементу, а то је:

Конгрес, који је очигледно запостављен, како од саме еСрбије, тако и од администрације игре. Једини је део игре који администрација није развила. Но, наизглед без функције, Конгрес заправо одобрава одлуке које доносе Министарства. Али... О неким стварима је, сећам се, било расправа у Конгрсу раније. Иако се то често сводило на препуцавања на чет каналу. Због тога би требало увести ЦИВИЛНУ контролу Конгреса, о којој ћу нешто касније. Такође... Пазите кога стављате као кандидата за Конгресмена. Нека то буде неко ко је својом активношћу, познавањем игре и пристојним односом према другим играчима то и заслужио. Виђали смо у прошлости на шта су све спремни прљави играчи. Конгресмен и руководство Конгреса, треба да буду ОДГОВОРНИ за оно што су урадили. За играче који праве штету направити листу, коју ће цивилна контрола да користи пред следеће изборе и упозори странку да тог играча више не ставља као кандидата.

Спољнополитички послови се своде на Министарство спољних послова и рад наших људи у савезу/алијанси. Овде је задатак јасан, свима познат и не бих се превише упуштао у објашњавање шта треба урадити. Јеино морам да напоменем да би било КОРИСНО и ЗДРАВО, када би постојао Савет за спољнополитичке послове, где би све странке и представници цивила имали своје представнике у којима би се они који воде горе поменуте послове консултовали око битнијих одлука везаних за правац у спољној политици и одлука у савезу/алијанси.


ЕКОНОМИЈА



Министарство економије одређује пореску политику, ради на прикупљању финансијских средстава за функционисање државе радом на ММ-у, распоређује средства за војне потребе, одређује цену рафундације за војне јединице, одобрава средства за тактичко подизање устанака, стимулише развој војних јединица давањем кредита, одређује средства за цивилне ударе... Ох... Тако би требало да буде. Колико видим МЕ не ради ништа од тога, барем не видим транспарентност у њиховом раду. MoonChe вам је дао само неке од смерница за рад, али сигуран сам да има још гомилу идеја за унапређење рада овог дела државног система.
МЕ не треба да буде машина за билдовање туђих налога или јачања војних јединица искључиво на рачун оних који плаћају порез. Не треба да буде машина за зараду у СЖ. Али, овде су такви манири преовладали. МЕ треба да извештава о свом раду, да има отворену књигу финансија. Министар и његов тим треба да су ОДГОВОРНИ за оно што је учињено.

ВОЈСКА



Апслоутно не знам како сада функционише Министарство. Знам како је пре, а знам и шта ту није ваљало. Знам и шта би требало да се уради да функционише како треба.
Министарство одрбане за циљ има одређивање тактике у наступу када су у питању напади на територије или одбрана и да тесно сарађује са МСП-ом по том питању. Треба да одреди приоритете, времена напада, времена подизања стратешких устанака, води организоване нападе, контролише присуство јединица на заједничким ударима. Не треба да врши рефундацију – то ради МЕ. Треба да затражи новац за КО од МЕ, када је то неопходно. Треба да одреди са којим јединицама или војним групацијама треба да врши удар. Треба да заједно са Конгресом и Цивилном контролом одређује које су то јединице по бројности, снази, активности итд. заиста потребне за квалитетно функционисање удара. Треба да прави дугорочну стратегију развоја војске којом може да располаже. Да прави састанке са командантима јединица, да заједно са МЕ и командантима превазилазе финансијске или организационе проблеме, поготово сада у периоду када је у војни модул убачена борба са авионима. Да подстиче развој јединица које ће се специјализовати за ту врсту борбе или да помаже већ постојећим да се унапреде и развију. Треба да води статистику и да зна колика је ударна моћ противника. Треба много тога и треба чланови МО... да буду ОДГОВОРНИ за своје поступке. Radenko има неке предлоге


ЦИВИЛИ



Ставио сам овај елемент на последње место, јер је тренутно он најнебитнији. Тренутно. Зато што је највише запостављен.
Цивили су решили да кроз ову мутну бару ходају сами. Нису укључени превише у јавни живот еСрбије, а то би требало да се промени. Неки будући Председник/Диктатор би требао да размисли о увођењу ЦИВИЛНЕ КОНТРОЛЕ, скуп од/до 20 самосталних старијих играча, активних, поштованих и нестраначких. Играчи за ЦК би се одредили преко јавног конкурса у новинама Председника/Диктатора, са јасним условима. Одредила би се правила по којима би функционисала ова организација, које је њена улога, која су овлашћења, обавезе, чему имају приступ, које понашање члана ЦК је прихватљиво и дозвољено, одредити границе у томе итд. Чланове ЦК би након конкурса предлагало привремено тело – савет политичких странака, које би се укинуло након првог избора чланова ЦК. Предлоге за чланове ЦК би одобравао Конгрес, само први пут, а након тога ЦК би била самостална у свом деловању по питању унутрашње организације и статута, након што се претходно дефинише њихово тачно деловање. Овај начин за избор чланова можда није најидеалнији, ако неко има други предлог, да је бољи, ја ћу едитовати чланак и уврстити га овде.
По мени, ЦК би имала улоге које сам горе навео, а то су контрола рада државних органа, са јавним, транспарентним извештајима о томе, имала би моћ да утиче на одређене улоге, контролише понашање играча, даје предлоге за унапређење рада итд. Ово би требало још дефинисати, али нека почне бар као идеја.

-Цивилне јединице/МУ су итекако битан фактор на бојном пољу. За неке од њих би требало увести варијанту да буду нешто попут резервиста, да се алармирају организованије цивилне МУ по потреби и за ударе са војском. За све остале Министарство за рад са цивилима би организовало заједничке ударе, као својевремено што се радило у МУП-у.

Што се тиче нових играча, нисам сигуран да ли их уопште има, да ли постоји још увек онај „in game“ систем за помоћ придошлицама у игру са којима су радиле наше бебиситерке 😃 Просто, од тог система за едукацију нових играча не знам, а ако неко има идеје – нека се сам јави.

Толико од мене. Надам се да сам обухватио већину ствари које су суштинске за стварање ефикасног система по којем државни апарат, а тако и цела држава са својим становништвом треба да функционише. Ако неко има замерке, молим да да и идеју/решење како неке ствари треба да функционишу.


И не, не желим да се кандидујем за Председника. Али бих волео да видим неког ко дели моје ставове на том месту и по могућству личност која је политички неутрална, која је прихватљива за све/већину политичких странака и играча. Знам да ја нисам, хехе, па ето – нећу.



Велики поздрав