Вртим се у круг... јел чујеш кораке?

Day 2,744, 18:25 • Published in Serbia Japan • by IArhangeLLorDI
http://www.youtube.com/watch?v=UfvSURIzB1A


Последњи чланак по ко зна који пут.
Ал овај не пишем са уверењем да је последњи ил са том жељом… ал знам да је велика могућност да буде.
Много пута сам желела да пишем на ову тему, и писала сам.
Један читав чланак је био покушај да објасним то. У другима сам то помињала кроз конфузне реченице.
Имам осећај да ћу и овај чланак да оманем… и да нећу рећи оно што желим.
Волим природу, у неком од својих чланак сам чак и рекла да обожавам да пецам… И многи су се зачудили… признајем… за пецање треба стрпљење… а ја баш и не делујем као стрпљива особа… а и нисам… само сам ето, тада… имала једно мало предивно биће које је обожавало кад ја дођем са пуном мрежом.
Први пут кад сам отишла на пецање… ћале ми је показао како шта… потом дао штап.. и ја забацих… и он уз реченицу “па где ћеш ту у плићак” ми узима штап и подиже… кад оно на удици зекица…
600 грама је нешто најтеже што сам упецала. Мада ми се чинило док сам је вадила да има 20 кила.
Последњи пут сам пецала, по први пут, на Дунаву. Отишла сам са ћалетом на сплав код неког његовог пријатеља… понела сву опрему… да бих на крају само везала удицу на најлон и пецала… и вадих их ко од шале. Наравно, било је спортско пецање… јер више нисам имала за кога да пецам.
Кад ми се тетка верила сам и први пут упознала њеног изабраника…
То вече обећао ми је да ће ме ујутру водити у лов. Јер ме је као и свако друго дете привукла пушка коју сам видела у његовој соби. Шест ујутру он мене буди… Он, Лаки и ја одлазимо у лов. То је био моменат кад је мој теча постао мој идол… јер је био један од ретких… ако не и једини… који је испунио обећање.
Ускоро сам са њима обилазила сваки манастир.
Сваки од људи које сам упознала на тим обиласцима су имали само речи хвале за њега, причали су ми колико им је он помогао. А ни он сам није био у бољој ситуацији.
Све више и више сам желела да сутра будем као он. У једном тренутку сам му поставила питање “шта значи бити добар човек?” а он ми је одговорио “то значи да се према свима понашаш исто, односно, да и кад ти неко уради нешто лоше… ти узвратиш добрим”... тад сам још била клинка па нисам била свесна шта је све то лоше што неко може да ти уради. Али и одлучна да шта год то било… ја ћу узвратити добрим.
И највише су ми годили коментари на тај рачун “ти си једно предивно биће”, “ти си много добар човек”, “ти си једно неискварено биће”... додуше, уз ову послењу… би ишао и додатак.. “јер си још увек дете/млада”.
А ја бих се, ако не реда ради… и јер сам будала…онда кад би ми се нешто лоше десило увек питала… дал ми се дешава то зато што сам ја лош човек.
Та мисао… помисао… ме је много плашила… и много болела, много уништавала.
Јер сам некако гледала да ти се све у животу дешава са разлогом. Глупо, зар не?
А сад ми некако делује… као да си ј*б*н од стране живота онолико колико можеш да издржиш.
А и то је вероватно само нека од мојих глупих теорија.
Кад размиљам о добрим и лошим људима.. не знам зашто ал увек ми на памет падне итХлер.
Јер… данас су људи у фазону… добар је према мени… а то што је лош према неком другом… ко то још па рачуна? Није према мени, нити према неком мени битном.
И онда, ако тако гледамо… испада да је и он био добар човек… јер, сигурно је и њега неко волео… и сигурно је и он за некога био добар… према некоме био добар…
Доста пута ми се десило… да је човек у мојој близини пао… и да смо само нас двоје, троје… пришли да му помогнемо.. видимо шта му је.
Једном ми се чак десило да сам ишла до продавнице.. и да сам на путу до исте затекла човека на бетону како га сви гледају… пришла и помогла му да устане… тек кад је почео да прича небулозе схватих да је мортус… ал… зар је то разлог да се некоме не помогне?
Мислим, нисам му ни ја нешто пуно помогла, до првог дрвета и уз дрво.
Ал после ме је сваки од оних који су гледали питао… јел пијан?
А мој је одговор био.. а што сам не провериш?
Но… скренух са теме… заправо нисам ни писала а ономе што сам хтела.
Цитираћу себе “А постоји велика разлика, види се... осети се... Онако у по ноћи кад ти треба нешто, неко.”
Не знам дал су људи који су читали разумели… ал ево, постоји разлика између речи ортак… и речи… пријатељ.
Ова друга је много тежа и много, много већа.
Бар што се мене тиче. Не знам из којих разлога увек кад начнем ову тему закочим. Немам “праву” реч.. реченицу.
Да не бих преименовала чланак у “свиће” (поново) јер је већ пола 4… Одох да спавам, а ова тема ће очигледно заувек остати недовршена.
Лаку ноћ.