Образ – шта то беше или ово је само игрица

Day 2,687, 11:44 Published in Serbia Serbia by CPbKO

Образ – шта то беше или ово је само игрица

Потакнут срамном одлуком да поново клечимо пред пољацима узех да напишем пар речи тј. да текст са Фонда стратешке културе мало прилагодим овој игрици да се добро замислите шта чините јер:

Пази на своје мисли, оне постају ријечи.
Пази на своје ријечи, оне постају дјела.
Пази на своја дјела, она постају навике.
Пази на своје навике, оне постају карактерне особине.
Пази на свој карактер, он постаје твоја судбина.

Дакле, ко год каже ово је само игра нек у огледалу погледа себи у очи и запита се где ми је образ?
О образу као делу човековог тела оставићемо да говоре други, ми ћемо овде образ спомињати искључиво као део карактера. Немогуће га је опрати, једном упрљан остаје заувек тамна мрља која се преноси и на потомство. Иако су неки мислили да као све друго што су у животу стицали могу и образ да отму, купе или позајме, врло брзо остају незадовољни и несрећни схвативши да је то са образом немогуће.
Пошто се не купује а не може се ни позајмити, они који су га изгубили или продали морају бити свесни да га више не могу повратити.

Образ о човеку говори све, одаје те ма колико се маскирао, ма где се сакрио, он је једноставно онај једини истинити одраз човека. Када кажу да смо сувише поносни, греше: ми смо само срећни што смо у наслеђе добили оно што запад нема а не може ни да купи. Ми се тиме не гордимо, само покушавамо то да сачувамо јер оно што су нама наши ђедови оставили немамо права да не сачувамо. Морамо и ми својим потомцима чист образ да оставимо.

Када неко нема душу, када изгуби образ он осећа огромну празнину. Та празнина га тера да стално покушава нечим да је попуни. Наши западни „пријатељи“ и они још тужнији примери који су рођени ту међу нама, који су образ наследили али не знајући његову вредност нису знали и да га сачувају, прави су пример тога. Нажалост, колико год новца да стекну празнина им се само продубљује, са повећањем моћи за коју су се тако свесрдно борили свим средствима само им се повећава страх од погледа у огледало. Страх од онога шта ће тамо видети. А онда када им новац, моћ, лажи, преваре не помогну, немајући образ и немајући душу изгубе се у тамним вилајетима својих дела. Испуњеност сада траже у хомосексуалности, изопачености, уживању у опијатима – ако се то може звати уживањем. У мучењу слабијих, у садизму над бољима од себе, у лажи, превари, издаји, мржњи… Покушавају да своје недостатке сакрију падајући у све дубљи понор. Заборављајући или немајући ни толико части да из прошлости науче да Србин никад није био невера. Онај мали број који је ипак продао своју веру, оставио је вековни аманет и најтежи крст на својим потомцима.

Некад су Срби били свесни вредности образа, па дати живот за част свог презимена није био усамљен случај, јер живот без части није живот. Данас многи од нас не бирају пут који желе, једноставно страх их је спутао и одвео другим путем. Не желећи себи да признају, плашећи се да открију истину о свом страху и кукавичлуку, убеђују нас у своју практичност. Истина је много једноставнија, о практичности ту нема говора, они нису имали храбрости за оно што су можда једном желели. Само храбри, часни људи, само они Срби који се не одричу вере своје могу и досањати велике снове. Кукавице остварују оне мале, доступне, њихови циљеви остају заробљени у материјалном, продају се за тренутке моћи. Зато Србе и желе да убеде да је свет пун вере, части, правде и истине немогућ сан. Истина је само да се снови разликују, а људи по томе да ли имају образа и храбрости да се за њих боре.

Прошлост је дело наших ђедова, садашњост је последица чињења наших очева, будућност зависи само од наших корака. Све се око нас мења: људи, време, потребе, свака нова станица живота изгледа другачије. На сваком животном перону има и лепих и ружних тренутака. Али живот није један перон, једна станица, воз живота увек мора даље. Само ако покрећеш воз живота можеш очекивати нове тренутке среће. Не смемо своје животе ограничити на једну станицу, један перон, стајање значи одлазак у заборав.

Пуч, смена, бојкот или шта већ договоримо се јер што данас учинили или не учинили овде исто ће вам сутра бити у стварности.

Не требају ми коментари за мисију... пуца ми више ку... само дајте глас да што више људи прочита