ИЗВЈЕШЋЕ АНКЕТНЕ КОМИСИЈЕ

Day 2,564, 12:14 • Published in Serbia Japan • by De Noel



Драге, најдраже моје и ви остали,

После скорашњих, немилих и недрагих догађаја који су довели до, скоро, испијања више конзерви пива између малог Влаје и малог Брање и одсуства из јединице, формирана је анкетна комисија, са циљем да се испита ко је ту кога и како, и ко кога није и зашто и после рада и рада, разговора, преговора, натезања и саслушавања, као и попијене становите, не баш мале количине пива, комисија је дошла до следећих сазнања...



Непобитно је утврђено да су се оне вечери, са почетком у 21 сат по средњеевропском времену, на полузваничном каналу јединице окупила група завереника, домаћих издајника и страних плаћеника са циљем рушења легитимно самоизабраног руководства и самим тим, да на власт доведе једну прорефундску клику сила мрака, хаоса и безумља предвођену једним мрским израбљивачем радничке класе .

А, руку на срце, они су потпуно небитни у овој причи... та групица завереника и посебно што су гологузани што би наш народ рекао, илити без гаћа... а гаће су врло битне као што ће се показати.

Постоји и оправдана сумња у присуство једног Тривија-лног лика, додуше прерушеног у једног деку, али она није ту као део те групице, колиго год била тривијална већ више поради себе, да малчице заложи ватрицу, баци удицу и упеца каквога сомића ако Бог да, а дао Бог, даће... 😉.



Јер... истовремено су, на исто место дошли мали Влаја и мали Брања на уговорену игру илити партију ластиша...

Први проблем који је довео па скоро до отварања прве лименке пива је ластиш... и Влаја и Брањо су заборавили да понесу тај неопходни реквизит.
Први је мислио да ће понети онај други а други је мислио да ће онај први, а и ако не, иначе увек са собом води и своју лепшу половину, па ако ништа, узеће са њених гаћица... али ђавола, баш те вечери је мало одужила са шетњом свог пса, иначе лабрадор ретривера и није се појавила...

И тако... премерише они и своје гаће али мале... малечке, нема ту пристојнога ластиша за игру а Тривија-лни не да своје. Из принципа!

И као у свим српско-хрватско-словачким пословима, поче расправа, ко је захебо, ко је заборавио, ко је требао, ко је излапели матори а ко је балави коњ и таман, у неко зло доба, баш пред отварање лименке пива као што рекосмо, сети се онај Тривија-лни лик кликера!

Па зар обојица не носе увек уз себе она два мала кликерчића и само пребирају њима по џеповима, хајде да се они лепо играју њима а батале ластиш и расправе, кликере бар обојица увек уз себе имају...
Али не лези враже...
Ни у једнога кликери...
Спремали ли су се за ластиш и кликере негде загубили... да не погубе приликом прескакања.
А Тривија-лни лик опет не да своје... Из ината овај пут.
Обојица су сувише често правили шале на рачун њених кликера...



И тако је анкетна комисија дошла до непобитних сазнања да су обојица тренутно оправдано одсутна, по задатку...
... док не набаве кликере па ће да се врате!