Магија једне игре

Day 2,402, 01:02 • Published in Serbia Serbia • by LorD.Omega

ПОВРАТАК.

Шта да вам кажем, већ пар дана имам неподношљиви бол у леђима и отечене очи од гледања у рачунар - а сам сам крив, на крају крајева, зато што нисам као и сав нормалан свет уписао неки факултет где су морали да посеку ½ Амазона само за исписивање скрипти. Трудим се, понекад погрешим, далеко сам од савршеног, али имам једну црту - тврдоглаву упорност и жељу за успехом.


Гледам у монитор на послу, гледам код куће, гледам у превозу (додуше у онај мало мањи). Цео овај свет је већ одавно постао зависан од струје и интернета, чини ми се. Неки су отишли и корак даље, и постали зависни од игре.



Нешто је потребно схватити пре свега: ово је игра. Искрено, једва чекам да ме нека другарица позове да изађемо, да организујем друштво да се скупимо да играмо кошарку, да одемо на пиво (да, врло радо прихватам позиве на пиво :Р), радио бих све и био свуд само како не бих био везан седењем уз рачунар.

Опет, као и већина запослених људи везан сам за 8ч дневно 5 дана у недељи седења у канцеларији, где и нема бог зна шта паметно радити (осим посла за који сам плаћен), тако да то време користим као и сваки запослени студент, за разонуду. Још увек сам овде, пркосим пером, понекад понешто паметно и напишем (ван свакодневне политичке пропаганде).

Сад, кад сам дао оправдање шта ја тражим овде, могу да наставим.. Блажени су они који успеју да играју своју игру а да истовремено схвате да је потребно пустити и друге да се играју, на свој начин своје игре. Пример како не треба радити јесте ситуација у којој се наша езаједница нашла почетком овог месеца, и где лежи неко оправдање за опозив председника еСрбије. Запали смо у ћорсокак. Потребно је ценити право сваког појединца на игру, пре свега, и поставити се на његово место пре потеза који бисмо повукли.



Сећам се, пре 2 године, прочитао сам код некога у новинама предлог админу да уведе две паралелне еСрбије, једну за једне, а другу за друге. Нису нам испунили жељу, али смо својим поступцима, и власт и опозиција, довели до граница пуцања. Пао је систем, погажена су правила, и све се то сломило - а преко кога другог неко преко обичних појединаца, који су добили разлог више да своју жеђ за разонудом и игром потраже негде другде, на неком другом серверу.



Дакле, то што је аутор овог чланка још увек активан, политички, новинарски и војно, не значи да му није пресело стање, или да је још увек жељан доказивања - то значи оно што је и навео при почетку текста, да је тврдоглав, и упоран.

Зато што се осећам дужним да вратим бар делић оног што сам вам узео.

Уједињено до победе о/
Један од последњих пркосних писаца,
Ваш Омега. ❤



пс: мистериозна личност са слике прве - свака сличност с опозваним председником еСрбије је случајна*