Холи Никола

Day 2,221, 06:40 • Published in Pakistan Pakistan • by Radenko Montana

Не знам човека, али моја баба је то редовно славила.
И оног Божића.

Ишао сам редовно код ње, јербо воледех тај конпир, справљала га је у каквим црвених куглицама, те га, онако хладног, износила спред нас ..
И ораснице.
То ти је нешто са орасима.
Било супер за супер мариа на конзоли, по целу ноћ ..

Мрзео сам ту собу, али ..

За Божића сам стално ломио погачу, извлачио благостање, радост, те свакојаки успеха, ентузијазма и слично.
Те жене су веровале у то.
Све су редом поумирале од рака, али ето, веровале су да ће та погача да их оправи.

Мислим да ме је мало срамота.
Ја никад нисам славио то .. те хепенинге.
А ћале ми је комуњара.
Не званично, никад у партији али ..
Није тешко препознати роба потребе.
Нисам као бољи .. Боље је робовати потребама него илузијама.
Опет, крштен сам крадом.
Мислим да је та информација мало утешнија од "Сине, обрезан си крадом".
Не бих волео да ми неко крадом оперише по ерогеним зонама.

И онда је и моја мајка тако кад дође холи никола справљала неки конпир, неки кекс па преко чоколада.
Можда је то требало да заштити као ..

Има обичај на селу.
Да морадеш да кренеш да кукаш кад дође покојников брат.
Тако сам ја једном томе присуствовао.
То је ваљда ок.
Нема везе са патриотизмом, евробском унијом и слично.
Ожалиш.
А имало се кога ожалити.

Мислим да је мало јебена ситуација кад кренеш да налећеш на имена пријатеља, симпатија, познаника на бандерама, дрвећу, те у новинама.
Можда је боље немати превише времена за себе.

А тај никола је долазио вечито у незгодно време.
Децембар је незгодан.
Мало их је срећно у децембру.
Или барем лишено брига.

Тако и ја.
Али сетио сам те куће, тог конпира и те просте жене ..