Join the new world

''Мали Летва је много добра беба, и већ му знамо све навике. Углавном по цео дан спава, пишки, једе, плаче, пишки, једе, каки, плаче, пишки, плаче, каки, спава. Пре неки дан смо га водили код баке и деке, и дека га је носио по стану скандирајући ''Доле Трбоње !!!'' Уааа лоооповии !!!''. Чини се да малог Летву тренутно не занима политика'' – Мање-више цитирано из дневника мојих матораца у коме су бележили малтене сваки пут кад прднем, лета 1990 године. Исто тако су записали да сам негде до треће године знао само да кажем ''Дај'' и ''Оно''.
А неких двадесет и две године касније, та иста беба мало оматорила, малкице је елоквентнија, мада и даље воли да прича ''Дај Оно !!!'', седи овде комиран, у гајби која мирише на свежу фарбу, цепа неку турску кафицу која би и мртве пробудила, и лагано пали цигару за цигаром. Црвени Марлборо, Рај никотинског Пакла. Сада по цео дан спава, учи, пије, једе, јебе, пишки, каки, једе, пије, једе, спава, пише, пије, пишки, пије, пишки, спава. Чини се да га тренутно занима еПолитика. За ову праву ме искрено боли уво.
Па, за почетак, нешто више о амбасадорском програму који сам покренуо за време октобра, када сам био члан тима Министарства Спољних Послова еСрбије.
Неко је требао да окупи и организује амбасадоре, па сам се лепо пријавио за тај, искрено, нимало лак посао. Али, имао сам идеју, план, и жељу да нешто променим.
И ? Окупио сам солидну екипицу људи, који су писали чланке по иностранству, комуницирали са дијаспором, па чак и правили поделе у савезничким земљама. На сопствени рачун. Захвалио бих се свима који су тада са мном радили, одушевили сте ме својим залагањем и трудом. Сузе радоснице сваки пут када бих видео да је изашао чланак у иностранству. Ево и документа у коме је приказан рад амбасадора:
Извештај

Већини играча се на први поглед чини да дипломатија и није толико битна за еСрбију. Међународни односи ? Ел се то маже на леба ?
Промотивни материјал у савезничким, пропагандни у непријатељским земљама ? Шта ће нам то, има нас зилијарду, не може нам нико ништа, јачи смо од судбине.
А да ли је баш тако ?
Да, преко дана нисмо лоши. А онда падне ноћ, а еСрбија зове упомоћ.
Од суштинског је значаја имати савезнике у различитим временским зонама. Сигурно пар стотина еСрба неће бити будни у 5 ујутру да лемају ко бесни. А баш смо лемали ко бесни ових дана. Пријало ми је то некако. Када је зашкрипало, сви еСрби су као један млатарали базукама и тенковима наоколо, као гомила адреналином напумпаних џијаџојаца.

Јао. Џијаџојци. Баш сам волео играчке.

То су биле оне, као, деведесете. Сећате се. Није било неких правила. И оних којих је било, слабо их је ко поштовао. Анархија у држави.
А то је оно што је еСрбија сада. Имамо неку сулуду мешавину страначке олигархије и анархокапитализма.

Као нација, виртуелна нација састављена од хиљада људи, имамо и довољно знања, и стручности, и бројности, ината и упорности да од еСрбије начинимо не једну од највећих сила, него виртуалну Империју број ЈЕДАН, од које се леди крв у венама. Имамо толико проклето много потенцијала, који лежи наоколо као гомила дивних дволитарки. А опет, сви смо некако трезни.
Мислим... Ја сањам о тој некој еСрбији на чији помен еАлбанци спаљују најновија достигнућа њихове технологије, своје увезене пентјум двојке, чупају модеме, и бегају у планину са залихом бакљава. еСрбије на чији помен еХрвати нагло оседе, гласно псују и након које им треба пар недеља одмора у Далмацији, еСрбије од које се еАмери усеру у превелике боксерице, секу кредитне картице, тихо плачу и кукају мами за нови икс бокс, јер ''Ај донт вонт ту плеј дис гејм мам, Сербс аре скери, и вонт ту крај''.
Да, хиперболишем, али лепо звучи, зар не ? А можда се неко и насмејао.
У сваком случају, да, поменућу и Војводу Пријезду, кандидата коалиције УеС, Заједно, ССС и СПЛ.
Ето. Човек има добар, реалан план, одличну екипу, прејебан програм, гомилу црвених пилула у штеку, и ?

Идеју. Сан. Врлине.


Не, не кажем ја ''Он је Нео, брате, Кијану Ривс српска верзија, све ће средити''.
Али је нешто најближе Неу, након дуго, дуго времена.
Наравно, један човек не може све, али није сам. Има нас.

Ето. Овим чланком бих све желео да фино замолим да гласају за Војводу на изборима.
Да све фино обавестим да сам баааааш био ретард од детета до неке четврте, пете године, који је редовно љубио ТВ чим би се на њему појавила Светлана Ражнатовић, она тета са великим дудама.



Који је закопао цуцлу испред викендице јер је мислио да ће израсти дрво са цуцлама.



Да обавестим стару екипицу амбасадора да ми се у случају Пријездине победе, јаве ако желе да наставе дипломатски рад. Да обавестим чланове свих странака, и политички неутралне, да ми се у истом том случају јаве преко поруке, ако би желели да буду амбасадори. Да, у том октобарском тиму је било људи из гомиле различитих странака. Мене није занимало да ли је неко из УеСа, СЗРа, Заједно, Радикалне, Комунистичке. Занимало ме је шта је написао на конкурсу, које пивце воли, и колко језика прича. То ће важити и у децембру, ако добијем прилику да поново покренем амбасадорски програм, како треба и ваља. И да, предност увек имају млађи играчи жељни рада. Углавном они имају и највише енергије.

Превише сам се расписао. Вероватно се већина људи који су ово до сада прочитали сморила за медаљу. Извињавам се.

И да, ако неко може да ми каже како да повежем грамофон са долби сраундом преко двд плејера, био би до јаја захвалан. Има оне прикључке из 70тих, тако нешто. Јебига, волим тај неки ретро фазон, а и једва чекам да пустим Блуз Брадрз, припалим пљугу и завалим се на кауч и уживам.



Поздрав свима од Летве,
Новинара који Пије.