Пишај по сиротињи.

Day 1,738, 19:00 • Published in Serbia Serbia • by Letva

Седим овде у три ујутру, бленем у комп, цепам једну цигару за другом и... Де' знам, сипао сам млеко мачору, а цепам и ја млекце.
Дојадило ми пиво после Феста, вала.
Сад... Пишем овај чланак у нади да ћу иоле средити ионако превише збркане мисли, а и рећи нешто вероватно глупо, драги читаоче што сад бленеш у овај виртуелни папир.
А и да би ми помогли да назовем мачора, иам га већ месец дана, слика испод, а име предлажите у коментарима. Ја више инспирације немам, а на ''Не сери ту'' је престао да се одазива јербо је научио да број 1 и 2 више не ради по кевином јастуку, него у кутију са песком.



И сада размишљам... Ајмо овако. Осврт на политичку, економску, и тако то, ситуацију.
Не волим то да радим. Али ето. Нећу изводити закључке, само ћу предложити неке паралеле у стварном животу.

Сва та фрка око продаје држављанства ме је асоцирала на Косово. Исто тако су
Албанци куповали српске куће. Шака злата, пичи... И ето де' смо сад.

Смена Банованог и Титани ?
Атентат на Ђинђића и Црвене Беретке.

Економска криза у еСрбији ? Економска криза у Србији. А да се разумемо, нема то никакве везе са ратовима, власницима фирми. Само са Админима, илити еРепублик ММФом. Јебига.

Јурњава за медаљама ''Херој Битке'' ? Јурњава за празно место у ГСПу од стране гомиле баба.



Сад би ми риба вероватно рекла да претерано серем.
Зајебане су те, жене. Полуди човек због њих. Почне да се купа. Да мења чарапе и гаће редовно. Да иде код фризера и буде елоквентан када каже какав оће' фриз, а не само ''Са стране кратко, горе остави мало, ма само цепај да се не знојим''. Тај неки фазон.
И ово јебено маче ме нервира. Пао с крова идиот пре недељу дана, разбио се као вагина. Контам да се истраумирао када је видео моју сестру и њену ортакињу ујутру без шминке, па решио себи да прекрати муке. Мислим, сада је океј, све ноге на броју и тако то, малкице је шепао само пар дана.
Проклети идиот.
Волем мачке јер су пизде. Исто ко људи.

И да, ако ми стигне у сандуче још једна порука од неког левог играча да гласам за њега на изборима за конгрес, свега ми, почећу ја да смарам њега, и причаћу му о...

Уууууу... Онај један пут када сам као средњошколац мртав пијан питао возача троле да се заустави, било је негде код гроба друга Тита на Дедињу, тако нешто.
Цела трола ме пуна једно пет минута чекала док сам изручивао садржај бешике у први жбун, саобраћај се зауставио. Чак ми и неки Радовци дали ракију и рекли да сам цар.

Или оно када сам запишкио македонску границу у трећем средње мортус пијан па су тели да ми наплате казну, и још граничар уперио утоку у мене и крено да се дерња нешто. А бедак ми. Годину дана касније сам био с једном малом македонком, преслатко девојче. Донела ми ајвар (ДОМАЋИ !!!) из Скопља и њихово неко пиво, вала бубрег за онај ајвар вреди продати. Пивце и ни'е неко, ал' је била дволитра.



И да, ајде да се врнем на игрицу. Превише лутам.
Питање једно.
ГДЕ је нестао борбени дух еСрбије ?!
Аман, где је она проклета страст са којом неустрашиво кликћете ко суманути у жељи да противнику у игри откинете главу нуклеарном бомбоном ?! Мсм, бомбом, ал сад сам нашо неке бомбоне. Ваљда су бомбоне. Ил' карамеле.
Сви се... Свађају, гледају своје гузе, уместо да оће' оно што мислим да сви желимо.
Да у овој игрици када чују ''Србин'', да гасе интернет, ваде осигураче, и тихо плачу у мраку. Него имам осећај да нам се смеју ''на Западу'', у фазону ''А то они пијани Балканци што никако да се сложе''.
Само, ето. Само сам пропали студент који оће да отвори ту проклету мапу и види Србију да се географски распростире по еСвету као лудаци по Лази. Али не на недељу дана, него док је еСвета и јефтиног интернета.
Знам, превише сањам.
Док нам се политичари међусобно свађају ко ће гаће више напунити златом, а онда и у редовима за боксерице, а богаму и дуге гаће, док је неписмених будала и напаљене клинчадије, док су плате еБебама мизерне а већини реченица ''државна субвенција за отварање ку пет фирме'' ни не пада на памет, и док је Лиге Шампиона... Тешко ћемо ми еСвет покорити челичним опанком.
Ал' ето. Инат.
Волим ту реч.
Треба из ИНАТА да им, да простите, свима милу мајку.
Мајку господине капетане !
То је то, Летва поцепао литар млека, кажу обнавља јетру, одо сада да кунтам, а ти читаоче ако си се сморио, пусти ми поруку да гласам за тебе на изборима, изнервираћеш ме, веруј ми, па смо један-један. Ак'се пак ниси сморио, шаутуј, субуј, воутуј, дерњај се на сред улице ако треба, а ја ако једног дана добием тозла због тога, све ћу потрошити на виртуелни кокаин.
Лаку ноћ, децо.