Join the new world

Овај чланак сам решио да посветим својој дугогодишњој љубави...ПИВУ.
Пиво је алкохолно пиће које се прави од квасца, хмеља, јечма и воде.Убраја се у слабија алкохолна пића иако нека црна пива могу да достигну и до 13% алкохола .Пиво су пили још у старом Египту, нису они уопште били луди.
По некој легенги, пиво је настало кад је један пекар заборавио тесто на сунцу и њему се после допао тај укус па је то поново направио.
Производи се у процесу алкохолног врења из слада, хмеља, воде и пивског квасца. Вода служи као растварач. Слад се добија од житарица, најчешће од јечма. Хмељ има улогу конзерванса и даје пиву угодан мирис и горак укус, док пивски квасац изазива алкохолно врење у коме шећер прелази у алкохол и угљен диоксид.
Различити произвођачи пива препоручују оптималне температуре на којима се пију њихова пива. Међутим, у зависности од врсте, подврсте и од састојака пива могу се доста прецизно одредити температуре на којима пиво задржава најбољи квалитет. На пример, пилснери се служе на доста ниским температурама, око 0°C, док већина британских алеова, портера и стоута на температурама подрума („British Cellar Temperature“), од 5°C до 11°C, а неки чак и до 13°C.
Температура веома утиче на укус пива. Што је хладније, мања је и количина угљен диоксида, па је тиме мање изражен укус и мирис пива. Хладније пиво утиче и на рецепторе укуса и мириса. Температуре на којима се служе главне врсте пива су:
• Пилснери на 0°C,
• Лагери од 5°C до 9°C,
• Ејлови од 7°C до 11°C,
• Стаути од 8°C до 13°C,
• Стари ејлови на собној температури
.У Немачкој се попије око 120 литара по глави становника годишње, у Белгији 110, а у Чешкој 160. Србија са својих 80 литара по глави становника годишње је негде на средини европске лествице. Пиво много више пију мушкарци, чак две трећине укупне количине, али се овај однос у скорије време мења у корист жена.

Пиво је вишеструко корисно; гаси жеђ, освежава и релаксира. Оно позитивно делује на психу јер подстиче добро расположење, смањује напетост, нервозу и стрес. Утврђено је да позитивно утиче на крвни притисак, циркулацију крви уопште и количину шећера и масноће у крви. Пиво наиме уопште не садржи масноће нити супстанце које гоје. Ипак, познат је термин „пивски стомак“. Овај стомак је резултат прекомерног уноса пива, али и хране која се са њим комбинује. Пиво има благотворан утицај и на болести мокраћних органа и камен у бубрегу. Пиво доприноси и дневном уносу течности, али и минерала попут гвожђа, хрома, бакра, силицијума и калијума. Њихова количина зависи од порекла сировина, садржај земљишта на коме се узгајају јечам и хмељ, као и од самог производног процеса. Посебно је значајан калијум који регулише ниво течности у телу, а тако и крвни притисак.
Обично се конзумирање пива везује за уношење витамина B који утиче на квалитет коже. Међутим, претерано уношење пива због тога што садржи алкохол спречава адекватно уношење витамина, посебно витамина B1.
Ал није ни претерано лоше да се која више попије, тако се бар ја извлачим. 🙂
До следећег читања ваш
Denmla22