Words of Hun ambassador to Serbia [EN/SR]

Day 2,588, 07:58 • Published in Serbia Hungary • by Artaxerxes II of Persia

My dear serbian friends!

Let me introduce myself, I’m sybillak, Hungarian ambassador to Serbia. I was MoD in Hungary in June, and Asteria HQ member in July. At the moment I’m a congress member in Hungary, but that is going to change   soon 😉 .

I was chosen as Hungarian ambassador to Serbia. I knew it’s a huge honor to me, but at the same time it’s a burden. It’s a burden, because I have to write articles weekly (unfortunately I don’t have that much time), so I have to collect interesting facts for the Hungarian community, and I also know, that I have to publish in Serbia sometimes, so that you could get to know about us too. I’m trying to fulfill my functions as good as possible, but please forgive me, if I check in every 2–4 weeks.

So why did I want to be ambassador to Serbia?
As far I can see, the whole game is heading to individualism and nothingless. Even tough Plato tries to change a bit sometimes, the game is not an MMORPG anymore. The massive multiplayer part changed. We don’t really have communities anymore, we have BH, TP, CH, RH, FF instead. There are individual goals, missions, but nearly nothing meaningful. I’m a relative new player, I wasn’t there, when player collected gold to the strongest player, and sending mobile forces meant not few people, but an army. I was never part of that. But in June, I could finally experience something, that was at least similar to the past. We had a tough war with Turkey. We had to spend a lot of money, and we were short of resources. And then I asked the MoD of Serbia to help us out.
“We strike the next round” - he said.
“Do you need something?”
“Yeah, the f***ing link, pls!”

Then I looked after some mercenary MU of Serbia. You know what did one of them say? We are already fighting, no need to pay. Or the one time, I asked a Sserbian MU to fight for us ASAP, a player threw 20 big bombs the next minute turning the wall for our favor. Not because of CO, not because of the tanks, but because we needed it.

Everywhere I went in eSerbia, I always found wide open doors. Since then, I’m a huge fan of Serbia, and SerHun. I know, it’s something, that is left from the past, something, that was not killed by TP, something, that is valuable. Some months later, we were attacked by Ukraine, and some people from allied countries helped them with huge amount of resources. We lost our capital after 800+ days. I’m proud to say, that among the very few country we could count on, the first was Serbia.

You should know, that since the fall of Central Hungary, the anti-Asteria forces in my country gained a lot of power. They might fight against some Asteria countries (we can call them terrorist or partisans), but I never heard anyone would dare to origanise against Serbia.

Nowadays some people in Hungary are asking: why don’t we go to the other side? We have like one friend on both sides. On the one hand it is not true, and it would be impossible to change sides (not really typical hungarian thing to do anyway), on the other hand we will never leave our brotherhood. I don’t really care if we will get wiped for months, there will always be something in this game, which is worth to play for. But if we leave our brotherhood just for one month, we will face the nothingness the game gives us. To be honest, I don’t care what Romania/Romanians, Greece/Greeks or anyone does against us.

I will always be a soldier of SerHun.


sybillak


Feel free to write on your profile: “Soldier of SerHun”



[SR version - thanks Bogi for proofreading my english and translating to EN 😘 ]

Дозволите ми да се представим: ја сам sybillak, мађарски амбасадор у Србији. Био сам MoD Мађарске у јуну и члан руководства Астерије у Јулу. Тренутно сам конгресмен у Мађарској, али то ће се убрзо променити 😉

Одабран сам као амбасадор Мађарске у Србији. Знао сам да је то велика част за мене, али истовремено и велики терет. Терет је јер треба да пишем чланке сваке седмице (нажалост, немам толико времена), тако да треба да сакупљам занимљиве чињенице за мађарску заједницу, а исто тако знам и да треба да објавим чланак у Србији повремено, тако да бисте могли да упознате и ви нас. Трудим се да добро обављам своје функције, али молим вас да ми опростите ако се јавим једном у 2–4 седмице.

Зашто сам желeо да будем амбасадор у Србији?
Колико видим, цела игра је усмерена према индивидуализму и ништавилу. Иако Платон понекад покушава да је промени, ова игра више није MMORPG (масивна вишекорисничка мрежна игра играња улога). Део „масивна вишекорисничка” се променио. Више заправо немамо заједницу, имамо BH, TP, CH, RH, FF медаље уместо тога. Ово су индивидуални циљеви, мисије, али никада нешто што има значење. Релативно сам нов играч, нисам био овде када су сви скупљали злато за најјачег играча и када је слање војске значило не неколико играча, него целу војску. Никада нисам био део тога. Али у јуну, коначно сам могао да искусим нешто слично томе. Имали смо тежак рат са Турском. Морали смо да потрошимо много новца и фалило нам је ресурса. Тада сам упитао MoD-а Србије да нам помогне.
„Имамо удар у наредној рунди”, рекао је.
– „Да ли вам је потребно нешто?”
„Да, је***и линк!”

Затим сам потражио неке плаћеничке јединице из Србије. Знате шта је једна од њих рекла? „Већ се боримо, не треба да платите”. Или други пут, тражио сам од српске јединице да се бори за нас одмах. Играч је бацио 20 великих бомби и окренуо зид на нашу страну. Не ради CO-а, не ради тенкова, већ јер нам је то било потребно.

Где год да сам пошао у Србији, увек су ми била отворена врата. Од тада сам велики фан Србије и СерХуна. Знам да је то нешто што је остало из прошлости, нешто што није убила TP медаља, нешто што је вредно. Неколико месеци касније, напала нас је Украјина, и неки људи из савезничких држава помогли су им великом количином ресурса. Изгубили смо своју престоницу први пут након више од 800 дана. Поносно могу да кажем да међу врло мало држава на које смо могли да рачунамо, прва је била Србија.

Треба да знате да од пада Средишње Мађарске, снаге против Астерије у мојој земљи знатно су ојачале. Можда ће се борити против неких држава Астерије (можемо их звати терористи или партизани), али никада против Србије. Чак и они вас поштују.

Ових дана неки људи у Мађарској питају: зашто не променимо страну? Имамо по једног пријатеља на обе стране. С једне стране није истина, и било би немогуће променити страну (није ствар типична за Мађаре), а с друге стране никада не бисмо напустили наше братство. Није ме брига да ли ћемо месецима бити обрисани, увек ће постојати нешто у овог игри за шта вреди играти. Али ако напустимо наше братство на само један месец, срешћемо се са ништавилом које нам игра даје. Да будем искрен, није ме брига шта Румунија или Румуни, Грчка или Грци или било ко други уради против нас.

Увек ћу бити војник СерХуна.

sybillak


Ако желите, напишите на свом профилу: „Soldier of SerHun”