Join the new world

Pozdrav, poštovani čitaoci,

pred vama se nalazi još jedno vanredno izdanje ePriručnika, koje ću započeti jednom veselom dečijom pesmicom:
http://www.youtube.com/watch?v=GwRqCciCZ5M&feature=related


A sada, pristupimo ovoj temi malo ozbiljnije...

Kao što nam je svima poznato, u eSrbiji trenutno postoje tri stranke. Od te tri, dve su aktivne i obe imaju udeo u političkom životu eSrbije, dok je treća do nedavno bila u rukama stranaca i još uvek je neaktivna što se učešća u političkom životu eSrbije tiče. Na prvi pogled, imamo skoro idealne uslove za odvijanje normalnog političkog života u eSrbiji.

Sve ono što se dešavalo od jednih do drugih izbora kroz istoriju eSrbije do sada se zasnivalo na manje-više zajedničkom dogovoru naših ePolitičara- počevši od prve saradnje SeS-a i PSS-a kada je SeS ustupio sva mesta u kongresu PSS-u, preko kratkoročnog jednopartijskog sistema u eSrbiji kada su se dogovori vodili između ljudi koji su bili pripadnici jedine stranke(SeS) i ljudi koji su se izjašnjavali kao „politički neutralni“, do poslednjih kongresnih izbora kada se ostvarila odlična saradnja SeS-a i SKS-a u okviru akcije „Sloga“. Sve to zvuči lepo kada se o tome piše iz ove perspektive i kada na osnovu ostvarenih uspeha možemo reći da su svi ti dogovori urodili plodom i doveli eSrbiju do konačnog cilja- do potpunog teritorijalnog i političkog oslobođenja. Po prvi put od nastanka eSrbije ona u svakom smislu pripada eSrbima: na čelu države i u kongresu se nalaze naši ljudi i prvi put je taj uspeh ostvaren zajedno sa povratkom teritorijalne celovitosti naše eDržave.

Ako sve budemo gledali sa ove vedrije strane, razloga za brigu zaista nema. U proteklom periodu smo dokazali da ma koliko među nama bilo suprotstavljenih mišljenja, ipak u ključnim momentima svi uvek radimo u interesu eSrbije. Na žalost, došlo je vreme kada političari, kao i građani, počinju da se razilaze u mišljenju o tome šta je sada u interesu eSrbije. Imamo ponovo sve svoje originalne teritorije, imamo preko pet hiljada igrača, u odnosu na predhodnih par meseci relativno stabilnu ekonomiju čime bi trebalo da obezbedimo i malo veći priliv novca u državnu kasu, jedino vojno malo zaostajemo za starim i možda nekim potencijalnim novim neprijateljskim državama, ali i sa te strane još uvek možemo biti mirni ukoliko se budemo držali nenapadačke politike... Šta je onda to što ne valja i što mene brine kada je u pitanju budućnost eSrbije?

Iskreno, najviše me brine ono što me je do nedavno najviše veselilo- slobodna eSrbija. Za šta ćemo se boriti, šta će nas ujediniti i držati u slozi, šta će nam biti motiv za ostanak u igri?
Ja, naravno, kao veliki optimista, ne sumnjam u naše ePolitičare i već sada vidim kako nam u skorijoj budućnosti donose novu notu zadovoljstva- politički rat unutar države. 🙂


Pogledajmo za početak dosadašnji rad i celokupan učinak dve stranke između kojih se do sada vodila tiha borba, a od sada od njih možemo očekivati pravi otvoreni politički rat- SeS i SKS.

-Na predesdničkim izborima u aprilu na sasvim regularan, demokratski način, iz redova SeS-a biva izabran prvi srpski predsednik. Još pre toga eSrbija se prostirala na svega dve regije, dok su ostalih pet bile pod okupacijom od strane eHrvatske. Tokom tog prvog Lipecovog predsedničkog mandata izvedena je akcija „Hrabri krojač“ kojom su poništeni svi aktivni ratovi eSrbije, a ujedno i aktivni MPP-ovi neprijateljskih država u ratu sa eSrbijom. Tom akcijom eSrbija je ujedno ostala i bez ijedne stranke. Nakon povratka naše dve regije, oformljena je nova-stara stranka SeS i na sledećim kongresnim izborima svi članovi kongresa bivaju izabrani sa SeS-ove liste, kao jedine tadašnje stranke u eSrbiji. Vlada eSrbije se takođe sastojala od članova SeS-a(zvaničnih i nezvaničnih). Ma koliko da je bilo negodovanja zbog jednopartijskog sistema u eSrbiji, nove stranke još uvek nije bilo na pomolu. Da li zbog svesnosti da nam u tim teškim i opasnim trenucima nije potrebna još jedna stranka ili zbog nemogućnosti da se organizuje grupa ljudi koja bi mogla da parira SeS-u... to već niko ne može da zna.
-Za to vreme radilo se na oporavku potpuno ruinirane ekonomije. Uspeh je bio i više nego zavidan ako se uzme u obzir da se eSrbija i dalje prostirala na svega dve regije(jedna bez resursa i jedna sa medium količinom drveta). Međutim, mogu slobodno reći- prevarom, dolazi do napada na naš Monatery Market ogromnom količinom lažnog novca, pri čemu sav uloženi trud vlade eSrbije(prenstveno ministarstva ekonomije) pada u vodu. Iako je bilo jasno da niko od naših igrača ne može snositi krivicu zbog toga, ipak je bilo zlih jezika koji su krivili vladajuću stranku za ponovni put nizbrdo. U tom periodu kupljena je prva bolnica za eSrbiju koja biva postavljena u Šumudaji. Takođe, ostvaruje se odlična saradnja sa PEACE GC savezom i eSrbija biva uključena u program „Trening rata“ zahvaljujući kojem je stanovništvo eSrbije dobilo mogućnost da vojno napreduje bez napuštanja svoje države.
-Nezadovoljstvo još uvek neformalne opozicije ovaj put se ogledalo u činjenici da se „ništa ne radi po pitanju povratka naših regija“ i pred kongresne izbore koji su održani krajem maja u eSrbiji nastaje nova stranka- SKS. Svojevoljnom odlukom novonastala stranka odustaje od postavljanja svoje liste za predstojeće izbore i do poslednjeg predizbornog dana se očekivalo da kompletan kongres opet bude izabran sa SeS-ove liste kandidata. Što se na kraju i dogodilo, ali ne na baš očekivan način...
Nekoliko sati pred početak izbora eSrbiju je zadesila nova katastrofa- „Mars attack“. Ilegalnim upadom na nalog tadašnjeg predsednika SeS-a, celokupna lista zvaničnih kandidata biva izmenjena i kongres pada u ruke ljudima koji su u narodu ostali upamćeni kao Marsovci. Tada smo svi uočili nedosatatak jednopartijskog sistema. Naime, da je još jedna stranka(u tom slučaju SKS) imala svoju listu kandidata za kongres, narod bi imao opciju da glasa za naše ljude umesto za Marsovce. Drugi, takođe nenameran propust te još uvek pasivne stranke ogledao se u činjenici da su ipak ostavili prostor za nezvaničnu kandidaturu za kongres. Kako je eSrbija imala 2 regije i pravo na 20 kongresnih mesta, a SeS mogućnost da sastavi listu od 18 kandidata, bilo koja dva igrača su mogla da se kandiduju ispred SKS-a i time dobiju mogućnost da uđu u kongres bez ijednog glasa. Kako je jedan igrač tu priliku i iskoristio, došlo je opet do manjih prepucavanja između dve stranke. Naravno, to nije imalo nikakvog uticaja na katastrofu koja nas je zadesila, te je jedino što nam je preostalo i bilo upravo to- da se prepiremo i krivimo jedni druge za nešto za šta nije bio kriv niko od naših ljudi.
-U to vreme odigrava se prvi „Baby Boom“(za koji je zaslužan tadašnji i sadašnji predsednik Lipec) u eSrbiji i ona dobija nekoliko hiljada novih igrača.
-Lipec je u međuvremenu osvojio još jedan predsednički mandat, a ubrzo nakon Mars Attack-a, došlo je vreme za još jedne predsedničke izbore. Ovaj put eSrbija je ponovo imala priliku da bira između više kandidata. Velikom većinom opet je izabran Lipec, ali je ubrzo smenjen od strane Marskovskog kongresa. Na njegovo mesto dolazi drugoplasirani kandidat, Arcibald Rajs(iz redova SKS-a), koji je za vreme svog kratkotrajnog aktivnog predesednikovanja povukao nekoliko poteza koji su bili štetni za eSrbiju i uspostavio samo jedan koristan dogovor sa Marsovcima. Moje mišljenje je da se dobro i loše iz njegovih poteza može poravnati i svesti na jednu blago negativnu nulu(iako se većina građana neće složiti sa mnom). Na stranačkim izborima održanim 15.juna odličnom organizacijom vlade eSrbije(i dalje sastavljene od zvaničnih i nezvaničnih članova SeS-a) i članova Belih Orlova, na čelu sa Sakal_KS, eSrbija uspešno preotima Hrvatima njihovu najveću stranku. Sam taj događaj se i danas karekteriše kao besmislen, ali eSrbija je prvi put dokazala da će je samo sloga spasiti...
-Neposredno pred kongresne izbore održane krajem juna, pokreće se ponovo smena predsednika od strane Marsovskog kongresa i na čelo države opet dolazi Lipec. U to vreme u eSrbiji nastaje i treća stranka, osnovana od strane stranaca(predpostavlja se da su Španci u pitanju). Između SeS-a i SKS-a ostvaruje se dogovor(akcija „Sloga“) koji se sastojao u tome da se brojno ravnopravno podele mesta u kongresu. Šta se zapravo tu desilo, ne mogu vam reći, jer su svi kandidati bili kandidovani ispred SeS-a i tačan broj pripadnika jedne i druge stranke u kongresu nije mi poznat. Ti izbori su nam ujedno doneli jednu veliku pobedu- preuzimanje eHrvatskog kongresa. Akcija Sloga kojom je eliminisano rasipanje glasova unutar eSrbije donela nam je većinu u eHrvatskom kongresu.
-Uporedo sa tim dešavanjima, radi se na teritorijalnom oslobođenju eSrbije. Uz pomoć PEACE GC saveza, eSrbija biva u potupnosti oslobođena za svega par dana.
-Nakon toga vlada eSrbije počinje da radi u mešovitom sastavu- nekoliko ministarskih mesta dodeljeno je članovima SKS-a. Kongres počinje sa vraćanjem zakona na normalu, potpisuju se novi MPP-ovi, inicijativom članova SKS-a pokreće se prva malo ozbiljnija borba za integraciju Kosova i Metohije u igru. Poslednji predsednički izbori, održani 5.jula, donose još jednu pobedu Lipecu. Drugoplasirani kandidat bio je Hyperborean ispred stranke SKS, koji je u međuvremenu postao i njen novi predsednik.
(Mnogi sitniji detalji iz istorije eSrbije nisu pomenuti, jer ih autor teksta ne smatra previše bitnim u ovom trenutku i ne nalazi vezu između njih i glavne teme ovog članka.)


U trenucima pisanja ovog članka vodi se oštra borba između pristalica ove dve stranke. Ishod te borbe takođe mogu samo da nagađam, ali nemam nameru da ulazim sada u to, jer želim da sve gore napisano ostane u granicama objektivnosti. Jedina bitna stvar koju bi ovde još trebalo napomenuti je da su članovi SKS-a napustili sva mesta u vladi i da su obe stranke obustavile saradnju u okviru akcije „Sloga“.

Ono što me je ustvari navelo da počnem sa pisanjem ovog članka je pitanje koje sam postavila samoj sebi, a ujedno ga sada postavljam i nekim budućim ePolitičarima: šta je to što nam nova stranka može ponuditi, a da se to drastično razlikuje od planova ove dve gore pomenute stranke?
Nezvanična saznanja o planovima ove dve stranke u narednom periodu mogu se uokviriti i dovesti do te mere da je jedina razlika među njima sledeća:
-SeS za naredni period ima u planu stabilizaciju ekonomije eSrbije, vođenje nenapadačke politike(u vojnom pogledu), nastavak saradnje sa savezom PEACE GC i dovođenje većine igrača u stanje dosade.
-SKS za naredni period ima u planu proširenje eSrbije na teritorije koje nisu u originalnom sastavu eSrbije, čime bi direktno bila ugrožena saradnja sa PEACE GC savezom, kao i ekonomija(čitaj: državna kasa) eSrbije, pa samim tim i stabilnost naše eDržave.

Jasno je da su u pitanju dve vrlo suprotstavljene stvari i da ne postoji način da se nađe kompromisno rešenje. Da li nam treća stranka može ponuditi nešto što bi koliko-toliko objedinilo ove dve ideje ili nam predložiti nešto potpuno drugačije, ali i dalje dovoljno prihvatljivo većem broju građana?
I ne samo to... može li treća stranka izneti realne planove koje ima nameru da sprovodi u delo i dokazati nam da postoji način da se to ostvari? Ja se iskreno nadam da može, ali i to nam ipak ostaje da vidimo u danima koji dolaze.

Tenutno se u bivšoj Španskoj stranci nalaze četiri kandidata za predsednika stranke(verujem da će ih do samih izbora biti još nekoliko). Koliko će se oštra borba voditi među njima? Koliko njih je ozbiljno u svojoj nameri? Šta će nam novoizabrani predsednik stranke ponuditi kao motiv za pristupanje i glasanje za istu na nekim budućim izborima? I to nam ostaje da vidimo.

Koliko smo nakon sloge podložniji neslozi? Šta će se desiti ako se u toj trećoj stranci kandiduje neki strani državljanin? Da li ćemo se opredeliti za jednog našeg kandidata ili ćemo rasuti glasove vođeni ličnim ubeđenjima? Da li ćemo dozvoliti da ta stranka bude poklonjena nekom strancu ili ćemo je pametno iskoristiti kao podlogu za nastanak treće političke struje?
Ako je izgubimo, da li će neko od tvoraca novih političkih ideja istrajati u odluci da oformi svoju stranku i time eSrbija dobije i četvrtu... petu... desetu stranku? Da li ćemo napraviti povoljnu podlogu za TO eSrbije ili smo ipak nešto naučili iz (ne)sloge?

Mislite o tome... 🙂


U sledećem izdanju ePriručnika imaćete priliku da čitate nastavak priče o strankama i izborima, koji će malo više biti posvećen mehanizmima igre i eventualnoj opasnosti od pomame zvane „Tata, kupi mi stranku“. 🙂


Do sledećeg broja pozdravlja vas

heroina