Join the new world

Bilo je to negde u decembru prošle godine, nasmejem se i dan danas kad se setim.
Bio je vikend i otišao sam malo do rodnog mesta, umorio se za šankom kao i uvek i kao što to uvek biva, nedelja popodne, seo u bus i pravac NS.
Ulazim u stan, palim komp, pravac eRep(naložen kao mali majmun, ne mogu da dočekam da se ulogujem). Odradio šta sam imao, dosadno mi. Pogledam kako stojim sa bazukama i čokoladicama i rešim da krenem, verovao sam da je pravi trenutak da i ja uzmem jednu medalju. Da moj cimer igra ovu igru, mogao bi da posvedoči koliko je to bitan događaj za mene bio, čovek se samo smejao i nije mogao da veruje kako se primam na ovo čudo...
Odabrao sam bitku i počeo da pratim. Pošto je runda već bila u toku, sačekao sam sledeću. Kako je runda počela, ja istog momenta počeo da udaram kao lud, srce počelo da kuca nenormalno, krv udarila u glavu, skoro da mi je pozlilo od uzbuđenja. Morao sam čak da odem da popijem čašu vode kako bih došao sebi. Kad sam se osvestio, stao sam i skontao da je osećaj bio isti onom kada sam prvi put video sise 🙂. Medalja je osovjena i voleo sam kao kerina! Dokaz da ovo može da ubije nekoga ko ima slabije srce 🙂. Kako sam samo polupan bio. Eto...

Pozdrav za moje GVOZDENE!