Join the new world

Resio sam da nekoliko sledecih tekstova posvetim RL Japanu.Volim japansku kulturu i imam cak i neku svoju teoriju da smo u nekim stvarima veoma slicni njima.Takodje ima eJapanaca u mojoj jedinici i imamo jaku zajednicu u eJapanu pa tekst posvecujem njima.
Nasa prica se odvija sad vec daleke 1905 godine,a njeni glavni akteri su jedan crnogorski vojnik u sluzbi Rusije i neimenovani samuraj-pripadnik tada polako zamiruce klase japanskoga drustva.Njihov dvoboj bio je uvertira za predstojecu bitku izmedju dve strane.Ulog je bila cast i psiholoska prednost nad protivnikom.
Boje ruske strane "branio " je Aleksandar Lekso Saicic.Ovaj Berananin(rodjen 5. avgusta 1873 u selu Vinicka) koji je obrazovanje stekao u vojnim skolama na Cetinju,u Beogradu i Dubrovniku,bio je vec nadaleko cuven u svojoj domovini kao dobar jahac i vojnik spretan u rukovanju sabljom.Price govore da je umeo da preskoci najveceg konja ili dva vola upregnuta u jaram sve to u punom galopu.Umeo je pricali su stariji da prutem razoruza i svog rodjaka oficira ako bi mu se nesto zamerio ili ucitelje macevanja iz italije.

1904 Lekso napusta polozaj oficira turske vojske i prikljucuje se Rusima u Rusko-Japanskom ratu.Vec naredne godine odigrace se boj koji ce njega svrstati medju junake narodnih pesama.


Dve vojske utaborile su se pod Jun-dzuanom mestom blizu Vladivostoka.Dok su u ruskom stabu tekle pripreme pred bitku u susret Rusima izasao je protivnik sa belom zastavom.Japanci su preko svog izaslanika zahtevali od njih da posalju svog megdandziju i da on odmeri snage sa samurajem - ratnikom koji je branio cast svoje strane.
Rusi su bili u soku.Zar na pocetku tad XX veka jos neko se drzi starih obicaja.Znali su da moraju poslati nekog-to je bilo pitanje casti.Ali kog -jer bi njegov poraz demoralisao vojsku pred bitku koja je vec imala nekoliko poraza u proslim borbama. Jedini koji je istupio za ovaj zadatak bio je Lekso.
Poput svojih predaka pazljivo je birao sablju i konja za buduci dvoboj.Zatim je istupio na siroko polje koje je delilo dva tabora pracen muzikom vojnog marsa.Pred njim se stvorio samuraj odeven u crno krzno.Saicic je kasnije govorio da mu se ucinio poput zlokobne crne orlusine.Dvoboj na zivot i smrt samo sto nije poceo.

Usledila je scena kakva se "vidja" samo u nasim epskim pesmama.Konji su poigravali, sablje zveckale,a sve je to posmatrala gomila u cudu.Nizali su uzdasi i glasovi podrske jednom od boraca.Iznenada Lekso oseti jak bol i topla krv poce kapati sa cela.Obrisa je rukavom mundira i sagnuvsi se zamahnu sabljom.Tik uz svoje uvo zacu urlik. Muk.Sekunda kasnije medju ruskom vojskom odjeknu rec "Ziveo".Preplaseni samurajev konj bezao je nazad vukuci svog preminulog gazdu nogu zaglavljenih za uzengije.Pobednik je prisao nepomicnom telu Japanca,poklonio se i vratio nazad medju saborce koji su ga docekali gromoglasnim aplauzom.Pobeniku su cestitali i admiral Rozenstvenko ,ali i admiral Japana Togo koji je i u porazu iznad svega cenio vitestvo.
Avaj u borbi koja je zatim usledila Rusi nisu ostvarili pobedu(smatra se da je ishod neresen).Saicic je odlikovan ordenom carice Ane-tada najveceg ruskog odlikovanja,dobio je dozivotnu apanazu i cin kapetana.Po zavrsetku rata vratio se u domovinu.Ovaj svet je napustio relativno mlad sa samo 38 godina 1911.