Join the new world

patrija (lat. patria)
otadžbina, domovina; in patrija (lat. in patria) u otadžbini, u zavičaju.

Отаџбина

И овај камен земље Србије,
Што, претећ' сунцу, дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама,
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.

Векова тамних то су трагови,
Те црне боре, мрачне пећине;
А камен овај, к'о пирамида
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила
Што су у борби протиб душмана
Дедови твоји вољно сла́гали,
Лепећи крвљу срца рођеног
Мишица својих кости сломљене,
Да унуцима спреме бусију,
Оклен ће некад смело, презирућ',
Душмана чекат' чете грабљиве.

И само дотле, до тог камена,
До тог бедема,
Ногом ћеш ступит', можда, поганом.
Дрзнеш ли даље?... Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају;
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати...
Ал' један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
»Отаџбина је ово Србина!«

Pozdrav, eSrbi. Još u osnovnoj školi svako od nas je imao priliku da se upozna sa gore navedenom pesmom, kao i sličnim (Dušan Vasiljev, Aleksa Šantić). Koliko vredi to o čemu su ovi ljudi pisali? Da li ste od onih koji smatraju da je ljubav prema otadžbini plaćanje dažbina i PDV-a, ili neko pozitivno osećanje prema sopstvenoj naciji, kulturi, istoriji, jeziku i najzad državi? Namerno sam na kraju naveo državu kao pojam, jer je
ona odraz ljudi koji je ispravno/pogrešno vode, što je ipak nedovoljno da se generalizuje i prema njima zauzme stav – da li sam patriota ili ne.
Kod nas su često pojmovi patriotizam i nacionalizam(blaži oblik) osudjivani. Zbog čega? Zašto bi nekome smetalo ako volim svoju domovinu, naciju, istoriju(patriotizam) ili što sam privržen sopstvenoj naciji, korenima, što manje/više poznajem nacionalnu istoriju, ponekad istaknem nacionalna obeležja ili ponos(nacionalizam) – za neupućene odmah da razgraničimo, niko ne kaže da je ekstremna verzija istog poželjna jer vodi ka šovinizmu, odnosno pojavi medjunacionalne mržnje I prezira.

I zbog čega mi Srbi nemamo to pravo, kad je recimo neizbežna scena skoro svakog američkog filma – njihova zastava u krupnom planu i rečenica " Ja sam Amerikanac/Amerikanka!" , što im opet niko ne brani i ne osporava iako su veštačka heterogena nacija tamo nekih doseljenika... a da ne zaboravimo neizbežnu "demokratiju" koju smo i sami osetili i čije primere svaki dan vidjamo, a ustvari je glavni faktor nestabilnosti u svetu. Ali nećemo sad ulaziti u politiku jer ne bismo mogli a da ne pomenemo onu matoru, nedostatkom ženskih potreba isfrustriranu sekretarku.
Mi opet, mislim da imamo čime da se ponosimo i dičimo, i da ne nabrajam sad naše istaknute ličnosti kroz istoriju i danas, jer može da se javi opozicija koja će reći – a sta je sa ovim manje dobrim, kojih neosporno ima, jer uvek postoji druga strana medalje.
Medalje koje naši spostisti redjaju bez osnovnih uslova za napredak.
Očuvajmo nacionalnu svest, ako ni zbog čega bar zbog toga smo znali i još uvek znamo biti trn u oku mnogima.

Sve nas je manje, zato volite se Srbi, i ne zaboravljajte nikad ko ste, šta ste i odakle ste!

СРБИЈА

Ја сам из оне земље, знате,
што свакој сили на путу стоји.
У њој се живот не цени много,
У њој се славе само хероји.

То вам је она земља, ма, знате,
Што вековима само страда,
Никад се неће опаметит',
Мисле да светом правда влада.

Ја сам из онога народа, знате,
Што се никоме с' пута не склања.
За њега нема већи и јачи,
Он се не плаши ратовања.

То вам је онај народ, ма, знате,
Што гене рата у себи носи.
Њему је најјаче задовољство,
Да најјачима запркоси.

Дођеш ли у ту пркосну земљу
у којој мира никад нема,
Заволет' ћеш тај народ којем
Срце над разумом доминира!