Ne volem ONE, znate vi koje...

Day 1,314, 23:19 • Published in Serbia Serbia • by steVVEGI

Aman, dosta više... Smorile su ove pobede, ali stvarno...

Zar vam nije zanimljivije da imamo dostojnog protivnika, da moramo da upotrebimo i mozak zarad pobede, a ne samo sirovu snagu? Previše je jak ovaj naš savez, nema više nikakve draži ratovati, Platon je "sredio" da nema draži voditi firme, pisati novine, ali za ovu dominaciju jednog saveza nije kriv, dobro, jeste, ali malo. On je odredio pravila, ali smo mi rasporedili države u savezu...

Znam, sada će "sadisti" da se pobune zbog ovog članka i da viknu kako je ovo idealna situacija, kako bijemo sve redom i imamo resurse, ali... Dajte malo vazduha i nama "mazohistima", nama koji želimo da se borimo sa pravim protivnikom, dostojnim... Osećam se kao da smo Barselona, koja je nekom čudnom odlukom UEFE, primorana da igra meridijan super ligu... Zar mislite da bi Barsi ta titula u našoj ligi značila nešto? Sigurno bi im više značila jedna titula u španskom, nego 14 titula u srpskom fudbalskom prvenstvu... Ja ne želim da budemo Barselona zagubljena na "stadionima" u Lučanima, Inđiji... Želim da igramo protiv Reala, bre! Da osetimo slast prave pobede ili gorčinu hrabrog poraza...

Mrzim ONE savez, mrzim ePoljake, eŠpance... eMađare ne mrzim, oni su odvajkada naši... 🙂
Ajmo jopet da izdelimo svet, da se ponovo igramo erepa, kao nekada, kao kada su štrumfovi pravili dar mar, cipelići šmekerski odrađivali posao, kada smo radili sa minimalnim zdravljem u EDEN državama ili blejali noćima, ne bi li odbranili Liaoning...

Evo mog predloga, sve države eSveta neka istupe iz svojih saveza, i onda da Poljaci i mi odaberemo saveznike, kao što smo, kao deca, pravili ekipe za fudbal, prvi biraju jednog saveznika, zatim ovi drugi svog saveznika, od onoga što preostane, i tako redom... Uz samo jedno pravilo, da ne bi naši koji bi u tom trenutku bili na vlasti napravili sr*nje, a to je da ne uvuku eHrvate u naš savez. XD
A Poljaci ne bi smeli da zovu Švabe ili Ruje u svoj savez, neka se dogovore sami sa sobom koga manje vole. XD

I onda, tako podeljeni, da krenemo u PRAVE bitke, bitke bez unapred poznatog ishoda, bez viđenog pobednika i pre nego što je bitka počela...

Da se razumemo, volim ja Srbiju, volim kada smo sila, kada dominiramo, ali... Zar nismo bili sila i kada je eSvet bio pravednije podeljen? I tada smo dominirali, ali pošteno, hrabro, srčano, inaćenjem... A sada? Sada nisam siguran dominiramo li zbog nas, naše snage, sloge, mudrosti, šmeka ili zbog saveznika... I nije mi gušt, nikakav...

Hoćemo li i dalje da se ponosimo ovakivim pobedama? Ja neću, ne želim... Hoću borbu, pravu, želim 15 mini bitaka, pobedu u poslednjoj sekundi, neki mangupski potez, kojim bi dokazali da nije bitna veličina, pardon, brojnost, već i pamet, šarm... Želim neizvesnost, tražim li mnogo?