Join the new world

Раније сам био добар дечак,оцене све у реду,тренира фудбал,дечко за пример,али... У средњој школи почео сам се дружити са другачијима од себе. Друштво ме повукло. Променио сам се. До тада у основној школи имао сам пар веза,и све су се брзо окончале. Увек сам остајао остављен и сломљен без икаквог разлога. Као и сви и ја сам користио Фејсбук. Једном,када сам позвао друга Милоша код себе,били смо на Фејсу,и ја сам отиша до купатила и оставио укључен свој профил. Када сам се вратио,све је било у реду,Милош на месту,све океј. После неколико дана почела је да ми се јавља нека девојка за коју нисам имао појма ни да је имам у пријатељима. Причала ми је у фазону 'Нема те да се јавиш,шта је са тобом,јеси љут можда?'. Тек касније,ја прочитам и видим да смо се на онај исти дан када је Милош био код мене,она и ја наводно дописивали. Али то није било могуће,јер нисам имао појма ко је она. Та девојка звала се Милена. Почели смо тако да се дописујемо,и једном одлучимо да се видимо и упознамо. Када сам је први пут угледао био сам очаран. Прелепа дуга плава коса,зелене очи,згодна,средње висока,фина,културна,све у свему савршена. Дуго смо се ми тако виђали,јако смо се зближили и на мом рођендану,ја сам се смувао са њом.

Све је било савршено,сваки дан смо излазили,имали смо лозинку једно другом од фејса,права веза од поверења. Волео сам је безусловно,а и она мене. Довољно ми је било да је гледам у очи и да заборавим све проблеме око себе. Били смо заједно тако годину дана,и једно вече на нашу да кажем 'годишњицу' она је морала да путује за Праг са родитељима. Поздравили смо се на аеродрому. Био сам скроз сломљен иако сам знао да остаје само пет дана. Поздравили смо се и ја сам се нашао са друштвом. Иако сам рекао још на почетку да сам се променио,ипак сам избегавао дрогу,цигарете и ноћне клубове али,то вече био сам већ сломљен због Милениног одласка,те сам попустио и ипак отишао до клуба са пријатељима. Искрено,тамо никад нисам био и нисам знао шта ме очекује. Када сам ушао,видео сам гомилу девојака,оних што би данашња деца рекла,курви. Поцепане фармерке,гола колена,мајке ми ми се вртело у глави,једва сам чекао да изађем. Сео сам у угао,наручио пиће (овог пута алкохолно) и чекао да Милош покупи неку са којом ће провести ноћ,па да идем. Размишљао сам о Милени. Док сам гледао оне девојке,ипак ми ниједна није била као моја Милена. Све су биле лепе,згодне,све то стоји,али само је моја девојка имала оно нешто. У једном тренутку,дошло ми је да заплачем. Тако ми је јако фалила. Хтео сам само да је загрлим,ма.. Било би ми довољно да је гледам,само на пет минута,да осетим да је ту. Али није била. Седео сам тако бар пола сата и блејао у једну тачку.


Испијао сам чашу по чашу вискија,не приметивши да сам већ пијан,само сам настављао... У том тренутку,приметим да ми прилази једна девојка. Згодна,црне косе,висока,са изразито плавим очима. Била је прелепа,али као што рекох,ниједна није Милена. Била је обучена у хаљину,црне боје,и у штиклама у којима ми се чинило као да је насађена на два дрвета. Пришла је и села поред мене. Пружила ми је руку и рекла 'Ја сам Јања'. Пружих и ја њој руку и рекох 'Драго ми је,Никола'. - Одмах сам те приметила. Нисам ни стигао да проговорим,већ ми је гурнула папир на ком је,ако сам ја добро видео био број телефона. Није било тешко да закључим да је њен. 'Позови ме кад си слободан'-рекла је. Не знам шта ми би. Као да то нисам био ја јер,у следећем тренутку нашао сам се како је држим за руку,и мој језик био је у њеним устима. Док смо се љубили,устали смо полако и кренули до собе на спрату. Чуо сам Милоша у позадини који се драо,навијао и тапшао ми како сам цар. Отишли смо горе. Под дејством алкохола,нисам знао где се налазим. Она се скидала,скидао сам се и ја како се сећам. И ето,пао је секс. Када сам се пробудио ујутро,ничега се нисам сећао. Погледао сам у телефон,било је већ један поподне. У клубу су чистили крв са пода,ваљда је била нека туча синоћ. Ни Јање ни Милоша,никога није било. Отишао сам кући,сав мамуран,отечен,као да су ме черечили целу ноћ. У том тренутку,стиже ми порука од Милене: ' Љубави,недостајеш ми. Овде је јако досадно када нема тебе, Хоћу само да те загрлим. Јави се кад будеш могао да те чујем. Волим те највише на свету,то знаш.' Човече,Милена. Заборавио сам тотално на њу. Ставио сам телефон у џеп и тада сам осетио нешто унутра. То је био Јањин број. Одлучио сам да јој пошаљем поруку када сам се вратио кући. Међутим,она ме је предухитрила. Нашла ме је на фејсу. Почели смо да се дописујемо. Стално смо се чули,видели смо се пар пута и смували се. Прошло је оних пет дана и Милена се враћала за Београд,а ја сам тотално заборавио на то. Знао сам,морао сам да јој признам да сам се смувао са другом и да смо спавали,али како да јој кажем а да је не сломим? Била је субота. Чекао сам је у 3 сата на аеродрому али ње није било. Стигла ми је порука ' Где си био? Дошла сам 2 сата раније,зар ниси добио моју поруку на фејсу? ' Тотално сам заборавио. У глави ми је била само Јања. То вече,звао сам Милену и рекао јој да морам да јој објасним неке ствари и да морамо да се видимо. Дошла је у онај исти клуб у 10 сати. Била је сва срећна што ме види,што се не би могло рећи и за мене. Скочила ми је у загрљај одмах и пољубила ме. Гадило ми се искрено. То није била девојка коју сам волео. Сео сам и да је не бих одмах сломио,питао сам је како је било у Прагу и тако даље. Она је само причала како је једва чекала да се врати,да ме види,да је било смор,да сам јој много недостајао јер нисам био поред ње. То је још више стезало моје срце које је већ ионако хтело да стане у тренутку када сам схватио да сам је преварио. Морао сам да јој кажем,а она као за баксуза,није ми олакшавала ситуацију ничиме. - Имам нешто важно да ти кажем,и молим те да ме не прекидаш. Рећи ћу то одмах. Преварио сам те. Чим си отишла,оно вече. Утопио сам тугу у другој,знам,није требало (гутао сам кнедле бола),нисам смео,али ето,десило се,напио сам се и ето,спавао сам са њом... Милена је само занемела. Тада сам први пут видео женску особу да плаче. Плакала је као киша. Покушала је пар пута нешто да изусти,али није јој успело. Хтео сам да је загрлим,али скот,не знам,нешто ме је повукло,нешто ми није дозволило. Коначно је скупила снаге и рекла ' Опраштам ти. Само,то се више никад неће десити,волиш ме,јел да?',Нисам могао да верујем. Рекао сам само 'Жао ми је,не волим те више,престало је.' Устао сам,као безосећајни гад и отишао и оставио је саму да плаче и пати док јој се цео свет руши. Одмах сам хтео да видим Јању,да јој кажем све. Отишао сам до купатила да се средим мало,а заправо сам сам себи само отежао стање. Призор који се указао преда мном био је разочаравајућ у сваког погледу. На ВЦ шољи,рашчеречену,видео сам Јању,са неким типом. Нису се ни потрудили врата кабине да затворе. Тип се окренуо,то је био мој друг Милош и моја девојка. Цео свет ми се срушио. Кренуо сам на њега и почео да га ударам песницама у главу и стомак. Оборио сам га,а њу... Хах,њу. Видело јој се у очима да је курва,девојка којој није стало. Оставио сам мајмуна да крвари по поду док Јања плаче за њим,и само сам је пљунуо. Не,нисам је ударио,пљунуо сам је. Било је јадно,не кажем да није,али тек то што је она мени урадила... Био сам сломљен тих дана,свађао се са свима,бежао из школе,избегавао Милоша и Јању. Пустио сам да алкохол убије последњи комад мене.


Плакао сам,стално. Као највећа пичка,а онда ми је синуло... Ја се овако осећам због курве,како ли се Милена осећала због мене? Од тога су пролазили месеци. Некако сам заборавио Јању,болело је,али не толико. Стајао сам једно вече,на станици. Приметио сам да поред мене стоји девојка,плавуша и прича телефоном. Глас ми је био познат. Слушао сам је како разговара. У једном тренутку сам схватио,окренуо се и рекао 'Милена!'. Девојка се окренула,то није била она. Тада ме је заболео. Изгубио сам је. Сазнао сам од њене најбоље другарице да је променила школу,отишла. Није могла да ме гледа. Да сам убио све у њој. Да сам се променио,она то није хтела. Да сада има другог и да је срећна. да се неће вратити,али је захвална за све што сам јој пружио. И тада је дошао прави бол. Тада сам схватио све. Тада сам схватио колико сам говно од човека био. А она,нисам ни мислио на њу. Отишао сам. И било ме је срамота,искрено. Срамота што сам девојку и љубав свог живота оставио. Ону која ме је једина волела,безусловно. Која се једина трудила. Њу сам сломио. Сада,имам 28 година. И даље нисам нашао 'ону праву'... Ваљда сам је,у младости изгубио. И никада је нећу наћи. Ову причу,поделио сам са свима јер хоћу да данашњи клинци схвате. Да никада не понове моје грешке. Да воле и буду захвални на ономе што имају. Да не трче за курвама,и да никад не остављају своје девојке ради неке друге која се у том тренутку учинила бољом. Јер,болеће. Ако већ не боли сада,БОЛЕЋЕ.

http://www.erepublik.com/en/article/slicice-i-zanimljivosti-vol14-2388999/1/20