Kao tutorijal ili kako erep može da se igra na mnogo bolji način

Day 1,992, 14:09 • Published in Serbia Serbia • by coolinbun



eDame i eGospodo, eDrugarice i eDrugovi, eBraćo i eSestre, eBebe i eStarci, ePrijatelji i eNeprijatelji...eOstali



ovaj članak je trebao da bude samo deo mnogo dužeg teksta, kojeg je trebala da sastavi ekipa koju je organizovao New and Now, a u cilju učestvovanja na konkursu MI-a. Međutim, izgleda da smo prema rečima Ministartsva inforsmisanja, zakasnili sa prijavom. Pošto već duže vremena nemam inspiraciju da pišem, iskoristiću priliku da objavim svoj deo pomenutog teksta.



Za ove četiri godine, koliko eSrbija postoji na mapi Novog Sveta, mnogo stvari se izdešavalo i promenilo, kako u eSrbiji tako i u samoj igri. Napravljeno je nekoliko “smena generacija”, dobre i loše vlade su se smenjivale; dobri novinari su prestajali da pišu, ali su se iza njih uvek rađali “neki novi klinci”. Partije su pravile razne koalicije i iste posle određenog vremena rasturale. Kralo se, pa se nije kralo, pa se opet kralo, svađalo, delilo i pretilo... međutim, jedna stvar, odnosno jedan pojam će, sve dok neki Rumun ne ugasi server, ostati sinonim nepobedive, jedinstvene i neke, kako bi neki stariji igrači voleli da kažu, bolje eSrbije. eSrbije koja je imala iste eSrbe kakve ima i danas: dobre, loše, svadljive, lopovski nastrojene, uvek na pomoć spremne, nacionalistički orijentisane i one koji istima udaraju kontru sa svojim “evropejstvom”. Imala je i tada “Grobare”, “Cigane”, lokalpatriote, autonomaše, glupe i pametne... Ali, imala je i nešto što sada, čini mi se nema. Nešto što je sve te “suprotstavljene strane” povezivalo. Tadašnja eSrbija je imala Liaoning ili Lion King, kako su kasnije ovu kinesku regiju prozvali eSrbi .

U to vreme (kraj 2009. i početak 2010. godine) u celom esvetu je postojalo samo nekoliko regija koje su bile “high iron”, odnosno regije bogate gvožđem, jedinim resursom koji je bio zaista bitan za proizvodnju oružja. Zemlja koja je posedovala taj resurs, imala je i kontrolu nad ekonomijom eSveta. eSrbija se u to vreme uputila baš tamo.



Put ka "zemlji lavova"

eSrbija je tada bila mlada država, međutim od početka se videlo da ćemo izrasti u eRepublik giganta. To se ogledalo u činjenici da je sve više novih igrača pristizalo, ali i u činjenici da smo u našim redovima imali vojne stratege (“gejmere”) koji će kasnije biti glavni lideri našeg saveza.
Tada se igralo po sasvim drugačijim pravilima nego danas, a to bi trebalo imati u vidu da bi se shvatilo koliki je podvig eSrbija napravila na putu kojim će krenuti.
Dogovor je bio da ePakistan, tada još uvek moćna država u igri, dođe do Balkana, a potom da se swapom (razmenom teritorija) eSrbija probije do Azije. Tako smo stigli do Sindha, još jedne “svete srpske zemlje” i baze u kojoj ćemo se zadržati narednih 45 dana. Čekali smo pravi trenutak, jer silom nismo mogli da dobijemo tada veoma jaki EDEN.

Nesmotrenšću EDEN rukovodstva, Kina ostaje bez značajnih MPP-a, pa Rusija (uz našu pomoć) osvaja regije Liaoning i Xinjiang. Maestralnim planom naših stratega, iznenađeni EDEN ostaje zatečen, pa uz pomoć swapa-a (razmene teritorija) sa Rusima dolazimo u posed jedne od nadragocenijih regija tog vremena - Liaoninga, gotovo bez ispaljenog metka.
Od tog trenutka, pa u narednih godinu dana, ovo će biti centar naše ekonomije i glavni pokretač razvoja i jačanja naše edržave.




Odbrana “svete zemlje”

Naravno, nismo lako držali Liaoning. U toj 2010. godini, odigralo se nekoliko velikih bitaka za “kraljevstvo lavova”. USA i Kina su ukupno 4 puta napale Liaoning u V1 verziji igre, dok su u V2 verziji (druga polovina 2010 godine) to pokušali samo jednom. To je bio kineski napad, pred kraj V2 modula, poslednje nedelje septembra 2010. godine. Upravo ta bitka je jedna od najvećih bitaka ikada viđenih u ovoj igri.

Bitka za Liaoning je bila velika po mnogo čemu, ali najjači utisak na autora ovog teksta je ostavila činjenica, da je za sve vreme trajanja bitke (negde oko 26 sati neprekidne borbe) na kanalu za udaranje vojske uvek bilo više stotina igrača, spremnih na borbu. U odlučujućim trenucima bitke, negde oko 5 ili 6 ujutru, na kanalu za udaranje je bilo preko 600 ljudi. Neki prijatelji iz Mađarske se još uvek sećaju prizora koji su videli kada su, pozvani da “urade smotru srpske vojske”, na jednom jedinom kanalu, u 5 ujutru, zatekli toliki broj igrača. Prosto nisu mogli da veruju svojim očima.

Nakon propasti V2 verzije igre, na scenu stupaju pravila slična današnjim (uslov povezanosti regija prilikom ostvarivanja bonusa na resurse i mnogo jeftinije i lakše podizanje RW-ova i ratova , NE zakoni, jeftini MPP-i i slično). Koliko je ta razlika drastična pokazuje primer da je u to vreme, RW koštao 2.500 golda državu koja ga podiže. Zato su te bitke bile istorijske. Za njih su se države spremale dugo, gomilale sredstva i razvijale taktike napada.
Sa novim pravilima, Liaoning gubi na značaju, pa ga Kina relativno lako, oktobra 2011. godine konačno vraća u svoj posed.



Epilog

Mnogim igračima sa “dead citizen” oznakom i srpskom trobojkom ispod svog nicka danas u “location” piše Liaoning. Ako ništa drugo, barem su oni dokaz da je eSrbija nekada bila suvereni vladar najznačajnije regije u igri. A sam Liaoning ili lepše “Lion King” će zauvek ostati dokaz da ova igra može da se igra na mnogo bolji način.

coolinbun aka shaban