eRepublik Mafija 2. deo (Početak)

Day 2,526, 10:10 • Published in Serbia Serbia • by Anicet Ned

Grupa ili udruženje, zovite ga kako hoćete, nastala je još u doba V1 i pre onih čuvenih bitaka za Slavoniju. Stariji igrači se sećaju tog doba i cene napada od preko 1000 golda. Tada je to bilo čitavo bogatstvo i nije se moglo tako lako prikupiti.
Par iskusnijih igrača odlučuje da pripomognu državu štancovanjem multija, njihovo korišćenje za proizvodnju opreme i prikupljanje golda. Značajnu ulogu su imali oko osvajanja Lionkinga i njegovom zadržavanju u sastavu eSrbije. Samo nekoliko igrača je uspevalo da održava preko sto multija i da ih maksimalno eksploatiše. Goldi su jednostavno donirani državi, a oprema deljena jedinicama i pojedincima uglavnom mlađim igračima. Iz svega navedenog se može zaključiti da je za to vreme prikladno ime Patriote.
Nešto slično su uradili Poljaci sa njihovim baby boom-om.
Sa završetkom V1 oni su već imali veliki uticaj na sam državni vrh eSrbije i kontrolisali su skoro u potpunosti jednu manju zemlju preko PTO. Velike svote novca su zarađene preko firmi u Lionkingu uz pomoć velike količine besplatne radne snage (čitaj multija). Tada su se već čuli glasovi da se smanji pomoć državi, ali se ipak pomagalo zbog koristi firmi u toj regiji.
Padom Lionkinga opada aktivnost Patriota. Održavaju se postojeći multiji i nema prevelike aktivnosti ove grupe sve do pred saveza sa Poljacima i završetka ping pong rata sa rvatima.
Jajvljaju se prvi problemi unutar same organizacije. Admini počinju sa čišćenjem multija, veliki broj banova njihovog do tada glavnog izvora prihoda dovodi do neke vrste unutrašnjeg sukoba. U to vreme nastaju od do skora jedne velike partije, više uticajnih stranaka sa istim ciljem, a to je očuvanje uticaja u društvu, očuvanje i povećanje ekonomske koristi (prihoda). Polovina Patriota nastavlja sa pomaganjem države novcem i diplomatijom preko svojih veza. Druga polovina, nazovimo ih Profiteri, počinju sve više da se upuštaju u politiku i raste njihova želja za virtuelnoj moći. Nestabilna politička situacija u zemlji pogoduje Profiterima da sve više njihova reč ima značaj.
Takve grupe postoje u više zemalja, uglavom sarađuju u obostranom interesu i kontrolišu eSvet iz „senke“. Ako kojim slučajem dođe do neke vrste sukoba u podzemlju, to se manifestuje i u celom svetu. Najbolji primeri za to su kada najbolji saveznici bukvalno preko noći postanu ljuti neprijatelji.
Svi se sećate kada je i kako bilo glasanje oko Kosova?
U to vreme je tinjala neka vrsta hladnog rata između „eSrpske Mafije“ ako ih tako mogu nazvati jer su u to vreme već to postali i jedne eTurske grupacije. Nisam upoznat šta je bio uzrok tog neprijateljstva te dve organizacije, ali svi znamo kako se završilo. U Turskoj je lobirano za nezavisno Kosovo kao neka vrsta odmazde i to je bukvalno preko noći uništilo savez između eSrbije i eTurske. Mišljenja sam da su tu veliku ulogu igrali albanci koji su u to vreme imali dosta uticaja u toj turskoj grupi.
Drugi primer je iznenadni savez Poljske i Srbije. 99% su uradile diplomate sa obe strane uz pomoć Mađara, ali bez blagoslova podzemlja obe zemlje je to bilo nemoguće. Sa obe strane u pregovorima su učestvovali i oni. Naravno da su želeli da zaštite svoje interese, plod ovog dogovora je blagostanje u obe zemlje duži vremenski period. Da se nešto tako progura, potrebno je pripremiti narod. To su uglavnom radili „istaknuti“ novinari i „viđeniji“ građani. Čovek bi pomislio da je to teško za izvesti, ali nije. Uz adekvatnu količinu golda, koju oni imaju, skoro sve se može. Povremeno se pojave članci koji onako usput spomenu takvu opciju i takav se članak finansira da upadne u top 3. Vremenom se izdaju sve češće takvi članci, uguraju se u top 3, po komentarima se hvali ideja od poznatijih igrača i sve se više ta misao uvlači igračima u glavu. Posle nekog vremena narod traži, ne, on zahteva realizaciju takve ideje i posao je skoro obavljen. Ako je predsednik njihov čovek, posao je završen. Da kojim slučajem nisu želeli da se ostvari ovaj plan, jednostavno bi ga sabotirali okretanjem naroda protiv istog i na taj način stvorili atmosveru u koj bi to bilo nemoguće ostvariti. Na kraju krajeva narod je taj koji odlučuje, a da bi neko dobio ono što želi potrebno je da malo usmeri masu u pravcu koji mu odgovara. Na kraju se sve svodi na manipulacije građanima ove naše nažalost trule zemlje, na njihovo iskorišćavanje zarad privatnih ciljeva pojedinacia, grupa sujetnih i ako tako mogu reći u duši trulih ljudi koji zaboravljaju da je ovo samo igra. Povremeno ako obratite pažnju, mogu se pročitati izjave pojedinih igrača kako mogu koga god žele da uguraju u fotelju predsednika i da mogu za 5 minuta da sruše saveze. Da li je tačno, da li to stvarno mogu? Na kraju krajeva to uopšte nije bitno, jer kada se izloguju iz ove igre, oni iz nje nemogu poneti sa sobom virtualnu moć, stvarnost ih sustigne činjenicom da na kraju dana svi goldi eRepublika ne vrede ništa u stvarnom svetu, da je jedino vredno u ovoj igri druženje i prijatelji stečeni u ovom „novom svetu“.

Imena svih tih ljudi neću objavljivati, jer nema svrhe i ne znam ih sve. Malo sam iznenađen reakcijom mojih čitalaca na moji predhodni članak. To što sam pisao u predhodnom i ovom članku nije nikakva tajna, to svi znamo ili se pravimo da nismo informisani kao Koštunica. Ovo što ja pišem je nešto što su ljudi pričali po novinama, komentarima i uglavno na chatu. Šta sad treba da se iznenadimo što je svojevremeno na chatu postajala berza multija, kao to se ne zna, niko nije dobijao ponude za prodaju golda od raznih igrača, nije bilo trgovine erep golda za novac u drugim igrama. Šta sad ja treba optužujem pojedince za nezakonite radnje u igri a svi znamo većinu ko su i šta rade. Logovi i razne slike nisu dokazi, to svako može da namesti. Nije mi cilj da ja optužujem nekog jer je sve to teško dokazati. Na primer sad da kažem pustinjski pacov je krao iz državne kase pa da me razapnu političari a generalno me politika uopšte ne zanima. To je recimo nešto što nije tajna i svi malo stariji igrači znaju za tu aferu, čovek javno priznao i kao nagradu dobio fotelju u vladi. Iskreno nisam ljut na te ljude što kradu, to što su se snašli u ovoj igri i što poznaju „mehanizme igre“. Nisam ljubomoran, znam šta sam ja radio u jednoj zemlji pod našim PTO-om i da su skoro sve moje skromne firme upravo tada stečene. To što niko ne razmisli pre nego se proda za par Q7 puca odakle one dolaze je problem. Nisam član niti jedne stranke niti sam bio pristalica neke, iskreno bi mi pomalo bilo muka kada bi pomislio da prihvatim neku od ponuda koje redovno stižu sa ponudama pred izbore. Za jedan dan koliko je prošlo od objave predhodnog članka, dobijao sam dosta poruka podrške kao da radim neki sveti posao i mnogi od vas su sami priznali da znaju šta se sve radi a ipak ćute. Ja uskoro idem ponovo u dvoklik i uopšte mi nije jasno zašto igram ovu igru uopšte. Ličnog sam mišljenja da je posle Lipeca naša država polako tonula u nemoral i pohlepu. Ovi članci su neka vrsta mog rezimea svega lošeg u ovoj igri i našoj zajednici.
Pozdrav do sutra. O/

U sledećem članku:
Političke stranke i njihova važnost u ostvarivanju ciljeva pojedinaca.