Balkanci

Day 1,322, 00:01 • Published in Serbia Serbia • by steVVEGI

Reši PlatoN da promeni nešto, pa odradi i to vrlo vešto, mir u Jugo-sferi ne može da gleda, mirnoga života Balkancima ne da, te eksjuovcima rekao je glasno, za enegry bar borite se strasno. Ko izgubi u borbi za Brčko, narod me se u ulju tad krčko, a ko uzme tog Brčkoga grada, narod će mu imat' brdo čokolada...

I zasijaše oči u Balkanca, oslobodiše se redom svoga lanca. Hrvati se vratiše sa mora, a na moru glavna im je fora, da po plaži potraže Srbina, da mu kažu kolika je slina, da ga biju deset na jednoga, pa da vidi on njihovoga boga. Bošnjaci sa bukve siđoše, sa međedima redom izljubiše, pa krenuše put Brčkoga grada, ne bi li se najel' čokolada. A Slovenci glancali su skije, nikom od njih sada se ne bije, ali zbog Brčkog mora biti rata, jer će im se naljutiti tata, iz Brčkog očevi im došli, sad za Brčko svi Slovenci pošli. Crnogorci narod su najsmeliji, kod njih kamen vazda je najvreliji, no se oni po njem' bosi šeću, u stenske šupljine smeju da ga meću i u koze, ovce ili krave, sve im jedno, samo da ga stave, pa će sada čojstvo da pokažu, tuđom krvlju Brčko će da mažu. Makedonci stajaće sa strane, protivniku da potraže mane, neće oni baš da se zalete, neće oni da bacaju štete, no će gledat ko pobedit može, pa će onda sa njim da se množe. A Srbini jedva dočekaše, konačno će nekog da zajaše, kakav Egzit, kakva crna Guča, kada sledi jedna dobra tuča, ebeš leto i raspust kod bake, kada možeš Hrvate kroz šake.

Na šest brda, šest vojski stoji, i ni jedna se ničega ne boji.

Hrvati su narod bez mira, za oružje imaju peškira, u peškiru kamenje sa plaže, Hrvat će da bije, pa će svet da laže, da ih laže kako su tučeni, da su oni u Brčkom mučeni, svet im neće gledati te krvave ruke, svet će suzu pustiti za njihove "muke".
Od bukve su motke Bošnjaci napravili, samo da dokažu da Srbi nisu bili, no su oni bili pre Turaka Turci, nijesu njih napravili neki srpski k**ci.
Slovenci su skije poneli za boj, i svi glasno viču "đe je babo moj", očevinu svoju prvi put gledaju, rešili su nikom da je ne predaju, ali će to fino, kulturno uzeti, oni su Evropa, a ne Balkan ukleti.
Crnogorci stenjem gađaće dušmane, iz daleka oni tražiće im mane, da im priđu neće, ne što ih se boje, no na brdu oni moraju da stoje, ne bil' bacili pogled i na štale svoje, oni svojih komšija samo se sad boje, jer kad Šiptar dođe, donese baklave, Crnogorce napuste sve njihove krave, a kako će đetić bez ljube svoje, eto samo toga junaci se boje.
Makedonci svi se Aleksandar zovu, paprike su poneli sad u borbu ovu, neće se sa njom tući, to je skroz bez veze, ona će im služiti samo kao meze, dok gledaju kako drugi se tuku, oni će pričekati, pa će da zavuku.
U Srbina ni oružja nema, jer je svaki Srbin jak kao stena, još kada na sebe majicu navuče, neće moći niko Srbina da tuče, da l' majicu s' Ratkom, Rašom ili Slobom, nema veze koja, završiće se borbom, pa ponosno viču, dok dušmane trebe, Srbini su, brate, stariji od amebe!

U dolini PlatoN metnu čokolade i tako za početak on im znak dade, za početak boja koji svi čekaše, bili oni balije, četnici, komiti il' ustaše...

Prvi su hrabro, krenuli Hrvati, da su najjači neka svet sad shvati, pena im iz usta, iz nosa im sline, kad odnekuda javlja im se Šime, vratija se ja sam, ovo nisu laži, video sam jednog Srbina na plaži, i Hrvati sada boj da biju neće, od jednog je dva vazda bilo veće, zašto se tući sa brojnijim Srbima, kada na plaži samo jednoga ima...
Videše Bošnjaci sada šansu svoju, pa se oni priključiše boju, juriš ka dolini, čokoladi sreće, sad će svaki Bošnjak biti snage veće, al' im tada neko iz mase dojavi, neko međedu u šapu trn stavi, svaki Bošnjak misli, ebo li ih Švabo, taj meda ubodeni možda je moj babo, piramido kleta, bukvo majko moja, odlazimo časno mi sa ovog boja...
Na skije stadoše ponosni Slovenci, bore se za grad, oklen su im preci, al' da vidiš vraga, snega nigde nema, nije znao Slovenac šta mu sudba sprema, i kako se sada bosonog boriti, bez problema drugi nas će pokoriti, ajmo mi odavde, boj za nas nije, ionako nikad nismo bili Osmanlije, već Evropljani, narod zaebani, kulturan do bola, a muško do pola...
U ruke Crnogorci uzeše stene, neće oni da se tuku kao neke žene, no će se gađati kamenjem - junački, a ostali neka potuku se mučki, ajmo braćo moja, gađamo na tri, al' neko povika - "stižu Šiptari", kad iz Ulcinja cela četa stiže, gledaju ih đetići, pa im se sve diže, diže im se sva kosa na glavi, eno ih idu baš ka mojoj kravi, mani se sad čojstva, junaštva i slave vraćajmo se kući da čuvamo krave...
A Aleksandri, pardon, Makedonci, to su ti brale, odabrani momci, ajvar oko struka, paprika u ruci, sede, grickaju i misle o muci, ostali su samo Srbi, narod slavni, a Makedonski vladar je naš davni, jedino je on mogao dobit' bitku ovu, a i njega neki ludim Grkom zovu, šta da se radi, vraćamo se kući, ipak nama bolje je s' Grcima se tući...
Srbi puni sreće, ostali su sami, čokolada sreće osmehe im mami, dobiće je oni bez i jedne žrtve, neće čak morati ni da broje mrtve, umesto da se danas ljuti boj bije, Srbin je srećan, jer rakiju pije, čašica po čaša, flašica po flaša, kada odnekuda zapeva neka lepa snaša, sve hitovi pravi, Stoja, Ceca, Ćana, i rešiše Srbi, svi pravac kafana, čokoladu niko uzeti nam neće, a uz narodnjake mi snage smo najveće...

Gleda Platon, očima ne veruje, zar ni Balkance mržnjom da ne otruje. Znam šta da radim, da im spadnu lanci, neće ni Balkanci više biti samci, koliko sutra baciću im mamac, moj prvi referal postaće Albanac, pa ću ja obojit ono sivo polje, tada bitke biće mnogo, mnogo bolje, opet će se bitke ovde vodit ljute, a ja ću prodati sve dukate žute...