Join the new world

Dragi čitaoci, dobrodošli na atletski miting “od Vardara pa do Triglava”. Gledaćemo najzanimljiviju disciplinu kraljice igara, atletike – trku na stotinu metara. Kao što vam samo ime mitinga govori, na ovom takmičenju učestvuju narodi i narodnosti bivše Jugoslavije ili kako se već zvala ta preteča evropske unije. No, da počnemo sa predstavljanjem takmičara.

U stazi broj jedan, Srboljub Milošević, fantastičan sprinter, njegovi preci su, doduše, dugoprugaši, prelazili su Albaniju, a bili su uspešni i u nekim drugim dugoprugaškim dispciplinama, mada su znali istrčati i sprint, pogotovo kada su jurili Švabe i Bugare. Poznato je da je Srboljub, kao pripadnik nebeskog naroda, najveći favorit ove trke.

U stazi broj dva je Hrvoje Sanader, sin tisuljećne kulture, što znači da nema puno veze sa sportom, kao uostalom ni sa kulturom, ali se osobno voli takvim prikazivati. Kažu za njegove pretke da nisu voleli puno da trče, više su voleli da služe i timaraju, ali se Hrvoje ograđuje od toga i ubeđuje nas da će zasigurno pobediti danas.

U stazi broj tri je Janez Bosanac, ponosni Slovenac. Kao mali je želeo trčati maraton, ali u Sloveniji za tako nešto nije imao mogućnosti, jednostavno graničari nisu imali sluha za njegove želje, pa ga nisu puštali dalje od graničnih prelaza, te se Janez zbog toga odlučio trkati na kraćim deonicama.

U stazi broj četiri je Alija –Franjo - Jovan Ibrahimović. Kontraverzna ličnost, prilikom popunjavanja formulara, na pitanje zašto se prijavio na trku odgovorio je – sedam, a na pitanje koje mu je zanimanje napisao je da kuje konja na Mjesecu, te se da naslutiti da je astronaut.

U stazi broj pet je Milo Bulatović, ponosni Crnogorac, sin junaka i kukavne mu majke. Za sebe kaže da nikada Turčin nije mu komandovao niti Srbin da mu đeda bio. Kao mali trenirao je plivanje, naročito ako se pokvari gliser na relaciji Bar – Bari, ali se preorjentisao na trčanje kada je počeo da prevozi robu na relaciji Ulcinj – Tirana.

U stazi broj šest je Aleksandar Albanoski, potomak čuvenog vojskovođe, Aleksandra i dečka mu Hefesta (ili Baogasa, još nije utvrđeno). U njegovim žilama teče olimpijski duh još od grčkih olimpijada, tako da od ovog mlađanoga momka možemo očekivati čak i pobedničko postolje.

U stazi broj sedam je Fadilj Jusufi, sin orlova i otac jarića. Nemamo puno podataka o njemu, jer nam nije bio omogućen ulazak na Kosovo, samo smo doznali da je prilikom treninga odlično sarađivao sa Milom Bulatovićem.

I u stazi broj osam je totalni autsajder ove trke, Maradona Džajić, Rom iz Marinkove bare koji se slučajno prijavio na ovo takmičenje, smatrajući da popunjava formular za dečiji dodatak. Za sebe kaže da ima i previše treninga za jednu ovakvu trku.

Sudija uskoro treba da označi početak trke, tamičari su napeti, očekuju pucanj iiii BUM! Trka je počela, fantastičan start, a mi ne možemo ispratiti tok cele trke zbog neverovatne brzine naših takmičara… Ne, ne vredi, ništa nisam video, sve se odigralo za par trenutaka… Moraćemo da analiziramo trku preko usporenog snimka…

Dakle, dragi čitaoci, ovako:

Osmo mesto je zauzeo takmičar iz Makedonije, Aleksandar Albanoski. Naime, kada su sudije dale znak za početak trke, on je kraičkom oka primetio da je na TV prenosu pored zastave njegove države pisalo ono “BJR”, pa je direktno otišao kod sudije da protestuje. Na žalost, pošto je sponzor takmičenja Grčka banka, ovaj protest nije dao rezultate, te je Albanoski završio na poslednjem mestu.

Sedmo mesto je zauzeo mrča nam iz Crne Gore, Milo Bulatović, koji je, posle nekoliko metara, prilegao da odmori malo. Interesantno kod ovog takmičara je da nema patike, a sasvim smo sigurni da ih je imao pre početka trke…

Na šestom mestu je Alija – Franjo – Jovan Ibrahimović. Ponosni Bosanac je zalutao posle desetak metara, a kada su sudije pokušale da mu objasne gde je staza on je njima počeo objašnjavati o lekovitim svojstvima piramida u Bosni. Na žalost, sudije nisu uspele da ga navedu na pravi put, a što je još grđe, takmičari u bacanju kamena sa ramena su ostali bez rekvizita, jer je zalutalog Bosanca kamen pogodio u glavu te se polomio na nekoliko delova.

Na petom mestu je Fadilj Jusufi. Dugo je bio prvoplasirani takmičar, ali je prevlada vrela krv predaka, te je sa staze otišao pravo na tribine, gde je malobrojnim navijačima pokušavao prodati semenke, suncokret i ostalu zanimaciju za zube.

Na četvrtom, poražavajuće četvrtom mestu, je Srboljub Milošević. Jednostavno, dok je u trci učestvovao Fadilj Jusufi, Srboljub je imao motiva da trči za njim, pokušavajući da ga saplete, ali onoga trena kada je Fadilj otišao poslom na tribine, Srboljub je pogledom tražio kakvog Amerikanca, koji, kako znamo, ne učestvuju u trci, pa je svoj bes Srboljub iskalio na obližnjem sudiji homoseksualnih predispozicija.

Treće mesto i bronzana medalja je pripala Janezu Bosancu iz Slovenije. Celu trku je trčao iza zgodne guze gospodina Hrvoja Sanadera, ne spuštajući pogled sa nje, sve sa namerom da ga stigne…

Drugo mesto je pripalo Hrvoju Sanaderu, koji je trci davao visok ritam, jer mu je, jelte, motiv bio iza njega, veoma blizu, i odlično je trčao sve dok ga Janez nije sustigao, u tom trenu su obojica zastali, blaženo se smeškajući.

I prvo mesto je pripalo totalnom autsajderu, Maradoni Džajiću! Svaka čast ovom mlađanom momku, nije ga sputao ni loš start, ni to što se na trku prijavio slučajno, onoga trenutka kada je Milo Bulatović odustao od trke, to kao da je dalo krila Maradoni, pa je stazu pretrčao u rekordnom vremenu. Doduše, smatram da je ovaj mladić nepravedno bio proglašen autsajderom, jer mu boja kože najviše sliči boji kože Huseina Bolta. Idemo na jedan kratak intervju sa pobednikom.

- Gospodine Maradona, kakve su vaše impresije posle trke?
- Moje imperije su u Marinkovoj Bari i Starom Sajmištu.
- Ne razumem… nije ni važno, nego, kako ste uspeli tako da istrčite trku, posle onako lošeg starta. Šta vam je dalo snagu?
- Snagu su mi dale patike od onog gospodina što je seo da odmori… Sad će i Ćazim da ima šta da obuje, da ne ide bos dok skuplja papir. One papuče sa Ade su mu omalile…