11 Reborn

Day 2,121, 12:20 • Published in Serbia Austria • by Number11
SIEMA!

Pozdrav svima!

Moja cenjena malenkost, najgori od svih Kurjaka, vratila se iz večnih eLovišta. Od moje surove eSmrti, lutao sam, loveći sibirske prepelice, male mekane pragnjiće i poneku krabu u vučijem paklu. Vuk odvojen od čopora, postaje pomalo nervozan, besan i vrlo smoren, no kako je vreme prolazilo postao sam i poprilično lenj. I onda sam uspeo da se vratim.


Mali ukusni pragnjići!

Kako, pitate se? Kombinacijom crne magije, starovlaških vradžbina i nepresušnih vučijih rudnika zlata, naravno. Niste morali ni da pitate. Mnogo godina sam čekao da Mars uđe Veneri u zadnju rupu, da sunčeve pege izazovu solarni orkan u Malom mokrom lugu, ali sve to bi bilo nebitno da nije rođeno dete crvenih očiju, koje trči sa vukovima, peva Tomu Zdravkovića dok se valja u kaljuzi i ima brata Bogdana! Vidite i sami koliko stvari je moralo da dođe na svoje da bi moja reinkarnacija uopšte bila moguća? ! Mislio sam da ću večno čamiti u eLovištima i čačkati zube rebrima od prepelice. A onda se sve promenilo.


Bogdanov bratić, ovladao crnom i starovlaškom magijom, kao i vuduom. A rudnici su mu druga kuća.

I tako, bejah ja rođen, u gluvo doba noći, izronih iz pivskog bureta i pogledah ludog čovečuljka kako pleše sa čarapom na glavi u kazanu rakije. Upitah bojažljivo: "Tatko, ti li si?", a on sa suzom u oku, iako beše surov čovek, odgovori "Namber, sine, ja sam!", i poče da mi šmrče na ramenu. Tatko, Lupus, primeni svoju mađiju, i mali ja porastoh brži i jači. Krenuh da lovim sa svojim čoporom. I pomalo kraduckam, još će mi trebati vremena da se prisetim starog puta. Ali ja, Number 11, sam ponovo rođen. Šaljem ovu poruku svim vucima širom eSveta, darivajte me i slavite i obasuću vas ladnom pivom i fornetima!



Pertamaxxx!