Војникова последња смотра

Day 2,713, 10:50 • Published in Serbia Serbia • by Baku Fu


"Стајао је војник пред својим Богом
Крај кога је обавезно морао да прође.
Надао се да су му чизме сјајне
Баш као и његов образ."

"Приђи сада војниче,
Како да с тобом поступим?
Да ли си увек окретао другу страну образа?
Да ли си искрен био према мојој Цркви?"

Војник је стао мирно и рекао:
"Не Господе, верујем да нисам,
Јер ми који носимо оружје
Никада не можемо бити свеци.

Морао сам да радим чак и недељом
А и грубо сам се обраћао многима.
Понекад сам био суров
Јер свет је ужасно немилосрдан.

Али, никада нисам узео ни динар
Који није припадао мени...
Радио сам прековремено
Али су и пристигли рачуни били превелики,

И никада се нисам жалио и молио за помоћ
Иако сам много пута био слеђен од страха,
А понекад, Боже опрости ми,
Изазивао проливање невиђених суза...

Знам да не заслужујем место крај тебе
А ови људи овде,
Никада ме нису желели међу собом
Сем да њихове страхове смирим.

Да ли имаш места за мене, Господе
Не мора да буде ништа поседно,
Никада нисам очекивао или имао превише?
Али ако нема, разумећу..."

Завладала је тишина свуда око трона
Где се свеци чују често
А војник је тихо чекао
На суд свог Бога.

"Приђи војниче,
Свој крст си часно носио.
Пођимо мирно кроз небеске улице
Јер своје земаљске дане си у паклу провео."