БУДИМИР ДАВИДОВИЋ - човек са две Карађорђеве звезде

Day 2,707, 10:03 • Published in Serbia Serbia • by Baku Fu
Будимир Давидовић (Горачићи 1890 - чачак 1980) јунак и херој који је својом храброшћу и одлучношћу стекао највеће српско одликовање - орден Карађорђеве звезде са два мача.


Саборац Милунке Савић у Првом светском рату, на Солунском фронту избоден бајонетом на 17 места, заробљен у бодљикавој жици, Будимир Давидовић је нашао снаге да пуца на бугарске војнике који су га опколили. Покушао је да им врати бомбу коју су на њега бацили и остао без десне руке, а затим је смогао снаге да левом руком баци другу бомбу и онесвестио се. Док се опорављао у болници, доживео је не само да по други пут у рату добије највећи српски орден, Карађорђеву звезду, већ и да савезнички, француски гeнeрал Гијом скине са својих груди Ордeн францускe Лeгијe части и каже му: „Јуначe, ти вишe нeго ја заслужујeш да носиш ово високо одликовањe. Хиљадили сe такви јунаци!“


Наш пук је био на западном делу фронта: Ветерник - Кравица - Јез

Нас четрнаест војника, 18. априла 1918. одабраше да уништимо седам бугарских земуница. И то бомбама. Кренемо нечујно после поноћи. До мене је Милун Петровић, Драгашац, срце му велико као планина, добричина, али је бугаре мрзео изнад свега. Бауљамо ми, провукосмо се некако испод бодљикаве жице, али Милун застаде. Руком ми даје знак да станем ту и ћутим. Удаљи се он десетак метара и врати с крвавим бајонетом, пробуразио је стражара тако да овај није ни писнуо... Настависмо још неколико метара, па се мени учини да иза једног дебла видим сенку. И то је био стражар. Уклонили смо без речи и ту препреку, и нашли се пред земуницама. Кроз отвор бацисмо бомбе...

... Настаде пакао: земља се претвори у ватру, јауци у главној земуници, оној којом пристижу појачања... Нема се куд, морасмо на нож...

Направисмо покољ, али избодеше ме на 17 места...

...Моји другови се већ повлаче, а ја се заплетох у бодљикаву жицу...

Шикља крв, али се не дам, хоћу да живим...

Бугарски војник кидише бајонетом на мене. Гледам сечиво бајонета и тргнем пиштољ: оборих га првим метком...

Други баци бомбу поред моје главе. Зграбим је хитро да је вратим, али, крв ти љубим експлодира и однесе ми десну руку...

...Бугари ме хоће живог, трче према мени тројица, и то ме освести. Тргнем левом руком последњу бомбу, потегнем детонатор зубима и бацим испред Бугара...

Више их нисам видео...

... Наши ме некако извукоше и нађох се у болници. Ту су ми, седам дана касније, на изранављене груди, окачили другу Карађорђеву звезду...

Истог дана дође командант источног дела фронта, француски генерал Гијома. Обилази рањенике. Задржа се поред моје постеље, Наши му официри нешто дуго говоре. Гледам га у очи: блистају...

Наједном, са својих груди он скиде Орден француске Легије части и рече ми: "Јуначе, ти више него ја заслужујеш да носиш ово високо одликовање. Хиљадили се такви јунаци!"

Ето, тако је то било...

за разглас:
БУДИМИР ДАВИДОВИЋ - човек са две Карађорђеве звезде http://www.erepublik.com/sr/article/-1344-2517608/1/20