[ Алтернатива ] Анализа српско-пољског МПП-а

Day 2,686, 16:20 Published in Serbia Switzerland by TrigerSRB


Отприлике петнаест месеци после разлаза и распада TWO, заједничког савеза, чини се да се историја понавља. Србија је Пољској предложила пакт обостране заштите и уколико га парламенти тих двеју земаља прихвате савезништво између њих постаће званично.


Иако потписивање МПП-а с тако моћном и уређеном земљом не би било проблем само по себи, историја наших односа учиниће покушај обнове савезништва прилично сложенијим. Наиме, иако су годинама биле у истом савезу, Србија и Пољска су прекинуле пријатељске односе и растале се у најљућем непријатељству. Пољска, Шпанија и Уједињено краљевство напустили су заједнички савез и са Турцима, Сједињеним државама и Хрватима, у то време листом осведоченим непријатељима е-Србије, формирали нов савез, назван Сиријус, покушавши да на своју страну привуку Грчку. Све то Пољаци су радили у тајности, док су још (званично) били савезници са нама. То им није био први пут. Годину и по дана пре тога, Пољска и Шпанија напустиле су савез у коме се налазила и Србија да би са нашим тадашњим непријатељима, Бразилом и Сједињеним државама, направиле савез. Тада, додуше, тај савез није био непријатељски настројен према Србији, а Пољска је задржала српски и мађарски МПП, али се Србија нашла у незавидном положају - без савезника и суштински зависна од Пољске и њеног утицаја у новом савезу.

Све то оставило је трага на расположење грађана е-Србије према Пољској па се оправдано морамо запитати због чега наша власт покушава да обнови старе везе. Одговор на то вероватно можемо наћи на југу Балкана. У Грчкој је унутрашња политичка борба кулминирала увођењем диктатуре и напуштањем нашег тренутног савеза пошто је група тзв. терориста, који су се одувек залагали за прекид српско-грчког савезништва, преузела власт. Није прошло много времена, а Грчка је потписала МПП са Хрватском. Иако Грчка управо због унутрашњег трвења није много доприносила савезу, свакако да је геополитичка позиција Србије тиме ослабљена. Иако за то нема доказа, могуће је да је неки нов савез на помолу и да Србија покушава да губитак Грчке надомести савезом са Пољском. У најгорем могућем случају Србија би се нашла у потпуности окружена непријатељима.



Са те стране се МПП с Пољском може донекле оправдати. Ипак, амортизација губитка Грчке неће бити једини његов ефекат. Српско друштво може задесити иста судбина као грчко пре годину дана - цепање на блок који подржава МПП с Пољском и блок који се њему противи (српске терористе). Такође, савезништво с Пољском има један једини начин да се заврши. А то је сценарио по којем Пољска напушта савез који је сама створила и прави нови са непријатељима бивших савезника. Пољска је скоро све време игре провела између супротстављених непријатеља, помажући у једном временском периоду једнима, са којима се налазила у савезу, а онда након напуштања савеза, радећи са другима против првих. Чињеница што на границама нема јаког непријатеља од Пољске прави (математички, не и практично) пожељног савезника. Пољаци већину времена проводе као савезник на папиру, док практично од њих нема неке користи јер се не покрећу да помогну у заједничким акцијама или да бране савезника осим ако у томе не виде велик интерес. Због тога Пољска углавном мирује у сопственим савезима и пушта друге да се боре чинећи их тако зависним од своје војне моћи. Онда када се (тренутни) савезници побуне због тога или када осети да се центар моћи помера у неку другу савезничку земљу, Пољска се окреће (до тада) непријатељском табору који је дочека раширених руку како би напао сопствене непријатеље, бивше пољске савезнике. Када протекне довољно времена, Пољаци ће учинити исто новим савезницима. Можда је то игра која одговара Пољској, али никако није нешто што одговара Србији.

Међутим, Србија је с приближавањем Пољској почела и пре него што је Грчка напустила Астерију. Због тога остају нејасни мотиви наше владе да понуди Пољацима МПП.

У овом тренутку еАлтернатива не може подржати МПП с Пољском и позива да се такви потези не повлаче без постизања договора у нашој играчкој заједници зато што ниједан савез не може да надокнади штету коју проузрокује цепање друштва праћено грађанским ратом какав смо имали прилике да пратимо у Грчкој.

Истовремено, тренутној влади упућујемо неколико питања чији одговори, верујемо, занимају читаву еСрбију:

1. Која је даља судбина српско-грчких односа?
2. Да ли се Србија залаже за обнављање савезништва с Пољском, Шпанијом и Уједињеним краљевством и њихов улазак у Астерију?
3. Који је став осталих савезника по питању Пољске? Може ли приближавање Србије Пољској узроковати губитак неког од тренутних савезника?





Такође, желећи да утврдимо расположење играча, постављамо једноставно питање грађанима и одговоре очекујемо у коментарима:

Подржавате ли потписивање МПП-а између Србије и Пољске?

еАлтернатива