Стилске вежбе

Day 2,686, 01:54 • Published in Serbia Serbia • by CPbKO

Кено је сматрао да постоји безброј начина да се опише један исти догађај. Ово је основни текст који он задаје:


У аутобусу С за време највеће гужве. Један тип од својих двадесетшест година, са дугим вратом као да су му га истегли и са шеширом на коме траку замењује узица. Људи силазе. Поменути тип отреса се на свог суседа. Пребацује му да га овај гурне сваки пут када неко прође. Глас пискутав и злобан. Када угледа једно слободно место, хитро се устреми на њега.

Два сата касније сретнем га поново код Кур де Рома, поред станице Сен Лазар. Сада је у друштву неког друга који му каже: "Требало би да даш да ти се пришије једно дугме на капуту". Показује му где (на разрезу) и зашто.


Задатак је једноставан: треба из различитих приповедачких перспектива препричати ово што је написано.


Перспектива модног креатора:
Данас, у аутобусу С, и поред огромне гужве, запазила сам младића, од око 26 година, ужасно лоше обученог. Чак му је и шешир офуцан. Очито је то стил оних бунџија, којима спољашњост није важна, али се зато отресају на свакога. И на свог суседа је викао, чикицу у фином, Версаћијевом оделу.
Након неког времена, опет сам на улици угледала овог дугајлију. Врат му је доста издужен, могао би имати прођу у рекламама за кошуље, или мараме! Још је давао модни савет пријатељу са којим је ишао (такође лоше обученим, неусклађеним бојама) око неког дугмета. Дугмад више нису у моди, сада су рајсфершлуси и пертлање ин!


Из угла ЛОПОВА:
Данас сам зарадио два буђелара, могло је бити и више, али *еби га. Таман сам био спреман да опељешим једног старкељу у напуцаном оделу, кад ми рука нешто омане и уместо да је завучем у његов џеп, мајстор нагло закочи и докачим неког типа поред. Дугме уместо шушке, е баксуза. Помислим ајд покушаћу поново, ал онај лик одједном поче да диже буку, будала. Погледам га, сав ми личи на ћурана, с оним дугачким вратом и пискутавим гласом. Виче на овог мог старца као навијен. Јако ми је ишао на живце, глава је већ почела да ме боли па сам изашао на следећој станици. После пола сата опет налетим на тог ћурана, стоји с неким пацијентом и прегледа капут, ко да му је златно дугме отпало!


Дете, трећи разред основне
Сваки дан идем аутобусом С у школу. Данас је неки хтео да ми устане и пружи место, да ја мали седнем. лик који ми се чини да је баш стар, има сигурно двадесетшест година, са дугим вратом као да су му га истегли и са шеширом на коме траку замењује узица, се отреса на свог суседа и баш волим. Иако има смешно пискутав глас, којим пребацује свом суседу да га овај гурне сваки пут када неко прође. Смечни ови данашњи маторци.
Поново сам срео оног чику, што је врискао на свог комшију и преместио се када му се указала прилика, и мени дао место, и није имао дугме на капуту, сигурно му спало у оној гужви у бусу.


Наставак у следећем броју...