Join the new world

Будимо људи са Образом! o7

Верујмо у Бога и верујмо у Србство!

Верујмо у правопис!

Верујмо у Бога!
Правопис је мање битан.

И верујмо Богу.

Зашто србски?


ОДГОВОР: Зато што смо Срби, а не „српи“.
И зато што је тако писао Свети владика Николај Велимировић, највећи Србин после Светога Саве.
И зато што су тако чинили Петар II Петровић Његош и Лукијан Мушицки, савременици Вука Караџића и најобразованији Срби свога доба.

Присвојни придев гласи српски због једначења сугласника по звучности. Није то нико смислио, већ је та гласовна промена својствена нашем језику па су је зато и уочили као правило.

Не можемо се позивати на говор од пре неклико векова јер је језик еволуирао од тада. а са друге стране, прелазак на коренски правопис не би само установио да је правилно писати србство, већ би значио и писање:
- покојники - уместо покојници
- савременики - уместо савременици
- отца - уместо оца

Тако нико неће писати, нарочито пошто већ деценијама уживамо у благодатима фонетског правописа. Штавише, и тамо где постоје одступања од фонетске норме, она живи у говорном језику.

Нико не изговара србство јер једноставно није природно, а много је лакше казати српство. У том духу треба посматрати све гласовне промене јер ниједна од њих није бесмислена.

Пре Вука је србин говорио србским језиком и звао своју земљу Србском..А нови "Вуков" правопис(сви знамо чији је он у ствари био!) је на силу наметнут као још једно од средстава уназађивања србског рода. Смешно је колико је сам Вук био неписмен, толико да је то брука! Рецимо онда нпр, да не постоји србијански кајмак, већ српијански, или да македонци у ствари причају макетонским језиком ..толико о звучним парњацима 😉

Српски је дефинитивно српскији, а србски је србскији 😉
Пази, да живимо у Српији, па и да будемо српи који причају српским језиком, али овако ипак смо у Србији 🙂

@болеплецо, а можда би било корисно да ти научиш када се и зашто користе гласовне промене, конкретно јебначење по звучности. Пошто ови твоји „примери“ имају везе са гласовним променама као и Нибиру са текућим смрзавањем НАТО фашистичке водеће државе.

Узгред, „србијански“ не значи ништа. То је несрпски термин за наглашавање нечега што је, ваљда, српско од Срба из Србије. Србијански кајмак није ништа. Монголски кајмак је, пак, порекло српског кајмака и дошао је у Србију са братом и савезником Џингисом, заједно са мантијама и још по неким ђаконијама српске кухиње.

@Sever Vetrovnik, navedi odstupanja...
npr

deka = deki a ne deci

Приде се присвојни придеви на -ски ил’ -чки не пишу почетним великим словом, као што је то учињено у тексту.

Подсећаш ме на Ивана Клајна xD

Vuk Karadžić je utemeljivač srpskoga jezika kakvim ga danas poznajemo. Poštujući i Mušickog i Njegoša, moram da kažem da srpska gramatika ne poznaje demokratiju. Dakle pridevi na -ski, -čki, -ški se pišu malim slovom, i kaže se srpski a ne srBski. Sve ostalo je samo mlaćenje prazne slame 🙂

A ko je Vuk Karadzic da drasticno menja jezik? Ili je ipak jezuita Jernej Kopitar tvorac tih pravila kako bi jezik odvojio od ruskog i staroslovenskog?!
Gde je ona floskula "pisi kao sto govoris"? Prvi je on nije primenjivao jer npr. slovo "H" u narodnom jeziku nije postojalo.

Severe, zasto se ne jednaci po zvucnosti u Precednik onda, kada se d nadje ispred s jednaci se u c, zar ne?

Зато што је (ис)пред-седник сложеница, за разлику од Срба који нису.

znaci te promene vaze samo za slozenice hostilijane??

Не бих знао да ти кажем тачно зашто је очување д испред с изузетак од једначења. Верујем да би се на тај начин у бројним сложеницама изгубило да ли је префикс под или по, пред или пре (подсетити > поцетити = по + цетити или под + цетити? ). Мени делује то као разлог, али би неки лингвиста могао детаљније то да образложи. 🙂

znaci Severe, prefiks pod je toliko bitan da se za njega moze napraviti izuzetak, a koren reci koja oznacava jednu naciju nije dovoljno bitan u jeziku te nacije da bi se napravio izuzetak? Ili su ta pravila napisana u kamenu i nece se vise menjati jer je Vuk tako rekao, a njega je poslao Isus licno? I ako niko nije izgovarao Srbstvo u govornom jeziku, zasto je upravo tako zapisano u svim spisima pre Vukovih reformi??

Изузетно је чешћи. па би доследна примена једначења ту могла да доведе до забуна, а онда језик није добро средство комуникације што му је основна улога.

Јасно је да се мисли на Србе када се напише српство тако да ту, по мом мишљењу, нема потребе за изузетком. То би био изузетак само у једној речи, а увођење новог изузетка да се б не једначи са п испред с проузроковало би проблем у другим речима, попут: робство...

Правила се могу променити онда када се језик промени, а до промена долази зато што језик еволуира, односно зато што постоји бољи систем правила који више одговара језичкој зејдници и која га због тога усваја. Језик се не мења из политичких разлога или пропагандних разлога као што су Хрвати покушали и у томе, наравно, нису успели.


Списи пре усвајања Вукове реформе писани су славеносрпским језиком који је мешавина српског и руског. Пре тога говорило се српскословенским, пре тога старословенским, и тако можемо до ко зна кад. 🙂 Славеносрпски живео је само у слоју елите и у цркви, не у народу који је говорио језиком којим данас и ми говоримо уз одређене измене до којих је дошло временом.

Повратак на тај коренски правопис није само реч србство, већ као што сам рекао: робство, отца, предка, читатћу, игратћеш уместо ропство, оца, претка, читаћу, играћеш а данас нико тако не би писао, а камоли говорио.

Да напоменем, д испред с једначило би се са т, а т и с дали би ц.

Не знам да ли си свестан, ал’ председник се изговара председник, а не прецедник. Основни и јебини разлог је наглашавање тога да је у питању изведеница, одн. сложеница. То исто правило важи и за стране речи које се изговарају онако како се изговарају на страном језику ил’ најближе томе, без обзира на то да ли крше ил’ не крше гласовне промене. Макар док не буду усвојене као домаће речи, као што је случај са многим рачунарским терминима које ми нисмо измислили.

С друге стране, срБство се никада није изговарало срБство. Писало се тако неко кратко време у недостатку гласовних промена, ал’ се изговарало никад није. А, у доба Немањића се изговарало Рашани, а не Срби, кад смо већ код неке традиције.

Druže ako se ne varam, nisam ni govorio o povratku na korenski pravopis, već pravljenju izuzetka u ovom konkretnom slučaju, radi očuvanja jezika. Jasno je i da se misli na predsednika kad se kaze precednik, a takođe smatram i da ne pije vodu hostijev argument da se izuzetak ovde pravi jer je u pitanju složenica.. U govornom srpskom kaže se precednik, i sam kažem nekad precednik a nekad lomim jezik da naglasim ds. Ne vidim zasto reč predsednik zavređuje veću pažnju od imena naše nacije, a boga mi ni zašto mi pojašnjavas gramatiku iz sedmog razreda osnovne škole, zar delujem toliko neprosvećeno? Da, poznata mi je gramatika iz osnovne škole, sa sve glasovnim promenama. Inače, ako se već govoriš da su moji argumenti "političke i propagandne prirode", podsetio bih te da ako na stranu stavimo slatke plodove Vukove reforme poput prelaska na fonetski sistem i standardizovanje samog jezika, čitava reforma je imala drugu dimenziju na planu spoljnopolitičkog kursa Srbije (Rusija - Austrija). Zar nije slovo J veštački ubačeno, čim ga nema (makar u službi glasa jota) ni u jednom drugom jeziku sem našeg? Da li ti je poznata debata koja se vodila oko te reforme, pošto su makar nas u školi učili samo da su "zle čike napale Vuka", ali da je eto on trijunfovao i spasao maiku cpbiu. Pročitaj malo i argumente druge strane ako nisi, biće ti interesantno, makar je meni bilo kada sam se prvi put sreo sa istima.

Hosti, ako se izgovara predsednik, zasto onda srbende često napišu precednik po komentarima, para im uši jer vide da nije ispoštovana glasovna promena pošto su na to osetljivi ili su tako čuli nebrojeno mnogo puta u svakodnevnom govoru? A inače, iako se retko kad slažemo po erep stavovima, cenio sam te kao pismenog i elokventnog čoveka u svakom slučaju, ovo da se nad izvedenicama ne vrše glasovne promene praviću se da nisam pročitao jer je glupost koja zasluzuje posebnu kategoriju, glasovne promene baš najviše i vrše u složenicama...

Јесте, у говорном језику се каже некада „преЦедник“. Каже се и много што шта неправилно, па се и то изговара некада неправилно.

У коментарима и текстовима се пише преЦедник (махом са великим Ц) као сарказам и критика оних који су довољно неписмени да тако пишу и/или изговарају реч председник.

Иначе, нисам рекао „изведенице“. То су стране речи које су прихваћене у српском језику као домаће. Одн. то нису стране речи, већ су домаће речи страног порекла. Стране речи су друга прича и, док се не прихвате и одомаће, па постану изведенице, не примењују се на њих гласовне промене. Блатантан пример тога су страна имена која се пишу и изговарају онако како се изговарају на страном језику са најмањим могућим одступањем од страног изговора што често крши разне гласовне промене, ал’ ето, јбг. На пример, ако спомињеш Неро брнинг ром фирме некада зване као Ахед нећеш га мењати по падежима као Неро, Нера, Неру, Нера, Неро, Нером, Неру већ ћеш оставити Неро и додати наставке на ту основу, колико год то неправилно и неприродно било на српскоме језику. Е, сад, кад реч „скајп“ прихватиш у форми глагола као домаћу реч, ондак ћеш је, вала, мењати по временима, лицима, родовима, бројевима к’о да је наша реч већ миленијумима.

Hosti, zalazimo u drugu priču, reč predsednik nije deo "novorsrpskog", već je postojala i pre, i za vreme, i posle Vukove reforme. Inače, prirodno je da se DS slije u C, tako da nije toliko za čuđenje što mnogi greše na ovom primeru. A šta si rekao tačno, evo piše ovde:

"Зато што је (ис)пред-седник сложеница, за разлику од Срба који нису."

Složenice iliti tvorba reči kompozicijom podrazumevaju više podoblika tvorbe, morao bi da tražim da bi bio siguran da ne propustim nešto, ali sećam se pouzdano da tu potpadaju i sklapanje prefiksa sa nekom rečju, kao u slučaju predsednik, sklapanje dve reči u jednu, recimo dalekovod, i mislim još 2 druga oblika. To su sve složenice. I u sve podležu glasovnim promenama i drugim gramatičkim pravilima, pa ne vidim zašto bi reč predsednik bila izuzetak.

Која је то гласовна промена извршена при склапању речи далеко и вод?

Узгред, не бих био сигуран да је реч председник постојала у доба Вука. Председник је, у принципу, директан превод латинске сложенице prae + sedeo (при чему су речи пре и седети латинског порекла). Ал’ у доба Вука било је популарно бити Кнез, Краљ, Везир, …, а чисто сумњам да је нешто много било председника држава или корпорација, тако да не бих био сигуран да је реч председник била у употреби у то време. Но, јбг, немам појма, можда је и постојала. У латинском је, свакако, постојала одавно.

Gde sam ja rekao da se u SVIM slozenicama vrsi neka glasovna promena?? Samo sam dao kratko pojasnjenje sta sve potpada pod taj tip reči. A postoje i predsednici odbora raznih, organizacija, vlada, itd, ne samo države. Nemoj mi trošiti vreme spinovanjem, nemamo ni ja ni ti od toga ništa, za normalan razgovor iz koga obojica možemo izvući beneficije u vidu novih informacija i uvida sam uvek, a za ovo glupo erep prepucavanje gde ćemo spinovati jedan drugom izjave zaista nisam zainteresovan.

Испрани мозгови би требали да прочитају тајне "Вукове" реформе.

http://www.jezik.rs.sr/doc/MiloslavSamardzic-TajneVukoveReforme.pdf

Верујмо у Бога и верујмо у Србство!

Историја правила гласовних промена у нашем језику је релативно новијег датума, ту постоји прича о "за и против Вука"

Има оригинална ортографија "Горског вијенца", тј. пре његовог "превода" на "вуковицу" , тамо заиста стоји:

Цитат
Зна Душана родит’ Србка... зна доити Обилиће —
Алъ херое ка Пожарске... дивотнике... и племиће,
Гле! Србкинѣ сада рађу... благородствомъ Србство дише...!
Бѣжи грдна клетво съ рода...! завѣтъ Срби испунише! —

Цитат
Црный дане, а црна судбино!
О кукавно Србство угашено!

Дакле, Србка, Србство...
Ако ни због чега другог, одступање од једначења по звучности има смисла зарад избегавања мешања етимологије Срб и срп.

Akasunaltachi да се надодам на слатке плодове Вукове реформе:

Форсирао је турцизме, псовачку лексику и одвојио нас језички и удаљио од браће Руса.

Многи га сад цене, јер је тобоже упростио језик, али писменост и није за сваког.

Има неких који су писмени и има писменијих.

Они писменији међ Србима који су били противили су се овом КОПИТАРЕВОМ пријатељу и непријатељу старосрпске језичке традиције која траје више од 12.векова.

Вук је једино добро што је урадио било то што је сачувао епске народне песме и што је скупљао народне умотворине, али и ту је претеривао па је објављивао и псовке.

Србин да псује у Немањићком периоду је било незамисливо.
После реформе вука испаде да ко не псује није Србин.

Неће бити. За Српство без псовки. За Српство племенито аристократско, а не за простаклук у говору.

Не може се истим устима молити Богу и псовати. Јер свака реч је битна и како се каже и шта се каже.

вук није био добар Србин.

Узгред он је направио прве језичке дилове с Хрватима.

И зашто је морао да узме ј из латинице а да избаци ю ъ я щ э ь ы и друга стара слова.

Да бисмо се удаљили од Русије. А нема нама ближих од Руса и Белоруса.

Da si ti meni ziv i zdrav, ali nemamo mi veze sa Belorusima, a Rusi sa njima imaju veze koliko i mi sa Bugarima.

Ne u tom smislu, u duhovnom 🙂

Та ретардирана слова би требало избацити и из руског, као и разне дифтонге и остале аберације. Па, када им уведемо српски правопис и прихватимо као своје све њихове речи које тренутно одступају од српског стандарда, ондак ће све бити далеко лепше и за њих и за нас.

Узгред, што би се молио митским бићима уопште? Нико са пола грама мозга не би требало да га не користи.

Hosti, ako si izučavao nekada ruski jezik, video si da je isti dosta lakše naučiti u nekom pogledu od srpskog, upravo zbog mekog i tvrdog znaka ( ь, ъ ) koji osiguravaju da se zna gde je i kako akcentovana reč u kojoj se nalaze. Sa druge strane, u nasoj malenoj Srbijici, koliko sela toliko akcenata...

Та два и само та два знака имају смисла. Али ови ја, јо, ју, … су апсолутна глупост.

седам србских заповести

http://prntscr.com/595qiv

bas vala "nedaj"... zivele patrijote sa interneta

Верујмо у Бога и верујмо у Србство!