Македонски ратови

Day 2,511, 03:04 Published in Serbia Serbia by Imperator Roganus Divi Filius

Илустровани приказ ратовања

Македонских ратова је било четири, а вођени су ради освајања Античке Македоније, у периоду од 215. г.п.н.е. - 148. г.п.н.е., са мањим и већим прекидима. Као најзначајније војсковође, навешћу Публија Суплиција Галбу, Тита Квинкција Фламинија и Публија Лицинија Краса са римске, односно Филип V Персеј са македонске стране.



Приказ Филипа V Персеја


Први македонски рат се десио у време другог пунског 215. г.п.н.е. - 205.г.п.н.е. Филип је сарађивао са Ханибал, баш из разлога што су мислили да ће га заједно лакше победити. Рим је, дакле, тада морао да своју већ измучену војску, пошаље и у Грчку, али се овај рат завршио највише захваљујући римској дипломатији, која је била од пресудног значаја, па је Филип 206. г.п.н.е. склопио споразум о миру са Етолцима, римским савезницима, а наредне и са Римом у граду Феники.


Одмах по завршетку другог пунског рата, римски Сенат је одлучио да нападне Филипа. Ово се званично назива други македноски рат, а трајао је у периоду 200. г.п.н.е. - 197.г.п.н.е. Историчари разлоге траже у томе што је Рим желео да остатак грчких градова стави под своју заштиту од Филипа. Касније ће се испоставити да је ово грешка, гладајући на понашање Рима према грчким градовима, које су ставили у своју заштиту. Било како било, Рим је послао своје трупе на Балкан у зиму 200/199. г.п.н.е. под заповедништвом Публија Цуплиција Галба. Наредне године су само скупљали савезнике. Били су то Етолци, стандардно, али овог пута и Ахајци, бивши македонски савезници. Наредне, 198. г.п.н.е., Тит Квинкције Фламини, конзул за ту годину, узео је ствар у своје руке и кренуо у бој. Потукао је Филипа код Киноскефала у Тесалији. Овом приликом, Филип је остао да влада у Македонији, али као верни вазал, у неку руку. Није био вазал у смислу, обавезан да ратује за Рим, али је био ограничен на пољима спољне политике, ратовања ван Македоније и спољнотрговинских односа са другим земљама.



Мапа ратовања


191. г.п.н.е., Рим је започео рат у Сирији. Филип је стао на њихову страну, надајући се да ће добити назад територије које су му одузете у другом рату. Уместо тога, он је изигран, а његов млађи син Деметрије је одведен у Рим као таоц, а званично на васпитавање. Временом се Деметрије спријатељио са сенаторима, што је иазвало сумњу код Филипа да ћу га Рим поставити за владара Македоније, упркос Филиповој жељи да то буде Персеј. 181. г.п.н.е., Филип је наредио да се Деметрије убије, а две године касније и сам умро, остављајући престо Персеју.
О Персејевом понашању, и покушајима да нападне Рим, римски Сенату су извештавали грчки градови, који су били под туторством Рима, односно, које је Рим узео под своју заштиту, како се званично то називало. Дакле, Персеј је желео освету, хтео је да нападне Рим, мислећи да је довољно јак. Тада је дошло до је врло лукаве стратегије од стране Рима. Наиме, они су послали прво посланство, које је преговарало са Персејом о условима мира, о томе да је рат непотребан, а за то време Публије Лициније Крас је искрцао своје лађе на илирској обали.
Те 171. г.п.н.е., и званично је почео трећи македноски рат. Прве чарке, и прве битке је однео Персеј, али то није сметало Риму да на крају слави. Они су након овог пораза више времена посвећивали пљачки него освајању. Познато је да су тражили од свог савезника Абдере залихе хране, оружја и осталог. Када су Абдерани одбили да дају, они су најистакнутији део грађана поубијали, а остале продали у робље. У овом рату је полако почело да се губи достојанство римске војске. Затим је 168. г.п.н.е. за конзула изабран Луције Емилије Паул, који је у бици код Пидине те године поразио Персеја, Македонију поделио на четири дела која нису смела да се додирују и да сарађају међусобно, и тиме окончао овај рат.



Тренутак у којем се Персеј поклања Л.Е.Паулу


Ови покушаји Рима да тотално господари Македонијом, нису успели. Наиме, 149. г.п.н.е. Андриск, који је за себе тврдио да потиче од македонских владара, је ујединио сва четири дела Македоније, и позвао их у рат против Рима. Тај догађај се узима за почетак четвртог македонског рата. Рим је послао прве одреде под командом Публа Јувенција Талне, који је убијен, а онда и нове под командом Квинта Цецилија Метела. Када су 147. г.п.н.е. објавили рат грчким градовима, који су били удружени са Андриском, а наредне порушили Коринт, чије су благо пренели у Рим, Римљани су постали господари источног средоземља, а самим тим и окончали овај рат.

Толико од мене у овом броју,
о7