И да водиш 10:0 к...ц би се песма чула...

Day 718, 05:46 • Published in Serbia USA • by Strahinjic Banovan

7.11.2009.

Не знам колико играчи еРеп-а, нарочито они млађи знају песму (заправо обраду једне некад ултра популарне песме) чији сам стих ставио у наслов као тему за данашњи чланак, али инспирацију за текст сам добио због идеје која поново почиње да провејава нашим е-медијским, а ето, и РЛ медијском простором – а то је идеја о некаквој еЈугославији.

Да не буде одмах никакве забуне, свака част Липецу на акцији коју је прогурао у новинама „24 сата“. Дефинитивно један од најбољих потеза икада. Извештавањем у овим новинама о дешавањима у еРеп-у ћемо имати константни прилив нових играча, сталне мини или макси бејби бумове у зависности од објављених чланака. А нови играчи су једно од највећих блага која нека е-земља може имати.
Ако има неког да не зна о чему је реч нека прочита овај чланак, па нека се врати поново на овај текст.



Не желим да било ко ко прочита овај текст помисли да сам неки ултра-националиста или шта ја знам какве све етикете могу да се деле овде по еРеп-у. Ја сам у стварности човек који не подржава ниједну РЛ странку и свих их се гнушам јер мислим да су све странке велике преваре (ма јооооок).
Али, ово је jедноставно тема која и те како има додира са РЛ, и РЛ емоције и ставове је фактички (бар мени) немогуће игнорисати по овом питању.

Човек сам који учи на грешкама. Најбоље је на туђим, али ако се већ мора, онда и на својим.

Мишљења сам да је пројекат зван Југославија једна од највећих (ако не и највећа) грешака икада у који је српски народ увучен. Сви врло добро знамо како се тај пројекат завршио и нема потребе да овде објашњавам како и зашто се то све десило.

ОК, рећи ће неко, ово је игра. Немам ја апсолутно ништа против да се ми играмо са свима који хоће са нама да се играју. Али, са некима од њих, у игри склапате савезе, а против других се борите.
Са некима, просто не можете да се удружујете. Кад кажем некима, верујем да сви знају добро на кога мислим. А евентуални пројекат еЈугославије управо подразумева ту врсту сарадње.



И међу нама и међу њима има људи који би волели да дође до удруживања. Ја нећу те људе називати ни србомрсцима, ни ЛДП-овцима, ни издајницима, нити ћу им делити било какву етикету.
Али ћу јасно и гласно рећи: „(е)Југославија – НИКАД ВИШЕ!!!“.

Колико год ја био свестан да међу њима постоје људи с којима можеш постати прави пријатељ, колико год ја био свестан да међу нама постоје људи којима срце пати за некадашњом квази-државом, исто толико сам и свестан да тамо постоје људи који се поносе фашистичким обележјима и историјом, да тамо постоје људи који су задојени мржњом према Србима (и код нас постоје људи задојени мржњом према њима, једноставно је то историја одредила), да тамо између нас постоје људи који због погрешног тумачења своје вере виде нас као вечите непријатеље, а заборављају ко су били док ту веру нису преузели... нисмо ни ми росно цвеће на ливади, али једноставно је тако, хтео то да неко призна или не.

Не желим да распирујем мржњу, не желим да вређам било кога, само износим чињенице којих смо сви врло добро свесни.
еХрвати су одмах по настајању еСрбије показали колико су нам пријатељски настројени. еБиХ је показала колико уважава мишљење еСрба када су ушлу и ЕДЕН.
Ако неко жели да прави еЈугославију, онда мора да се удружи са тим земљама.

Да ли смо ми Срби стварно народ са најкраћим памћењем и једини народ који не може да учи на сопственим грешкама?



Не оптужујем никога да хоће да прави еЈугославију, али овај чланак пишем као превентиву да нико то ни не покуша.

(e)Југославија – НИКАД ВИШЕ!!!