Од кухиње, преко скупа и утоке до сушија!

Day 2,176, 01:10 • Published in Serbia Serbia • by Rik Daphnee

Поздрав свима!

Нисам сигуран да ово могу назвати извештајем са скупа, више ће бити као неки хронолошки текст кроз јучерашњи дан. Десило ми се пуно неочекиваних и чудних ствари, те сам зато и одлучио да то бацим на папир.

Од самог јутра све је кренуло по злу. Очекивао сам једно од омиљених јела за доручак, међутим безуспешно. Затекао сам питу која је била нека имитација пице, уместо мени драге гибанице. Ту су већ кренули проблеми… Осим укуса, није било ни квантитета како бих подмирио своје јутарње потребе за храном. Кажу, Жабари то једу у малим количинама. Ма, мани ме Жабара сада… Јелте, како кренути у тежак дан за пола резервоара? Да, јесте, храна је гориво!

Током викенда сам провео време на периферији Београда. Морао сам се раније вратити тако да је аутомобилски превоз мањкао. Једини преостали начин да се вратим у Београд и стигнем на скуп јесте превоз аутобусом, Ластом. Мада ће се брзо успоставити да то није и једини начин… Знате како је у превозничким српским фирмама, ред вожње се слабо поштује, тако да аутобуси неретко касне. Овога пута су одлучили да уопште ни не дођу. Опа, ајде пешака до првог прометнијег пута. За 15-ак минута стигох, а убрзо је наишао и први човек добре воље који је одлучио да ме повезе. Није ишао тамо где сам наумио поћи, тако да сам изашао на неких пола пута. Ајмо опет, ауто-стоп. Није фрка, наиђе убрзо други човек добре воље. Стигох са неких 1 сат закашњења до првог одредишта. После је било мало лакше, било је градског аутобуса. Превеза сам се напокон до куће, мада су ми највише чула жалила током превоза. Несношљива бука, смрад, неудобно седиште и још доста доста што краси градски превоз Београда.

Упутих се ка кафани где је брат пингвин, Ковалски, правио ‘весеље’, нађох је након неког времена. У једном тренутку добих инструкције од Чхов-БГ, тако да је било доста лакше. Нађох то, већ сада чувено место. На улазу одмах видим Ковалског и екипу из Јапана. Одмах иза је Божиманова застава Хајдука. Потом наиђох на астал где се увелико расправљало о плановима и освајачким походима за наредни месец. Полемику води Црни, а ништа мање укључени нису били ни МекМукс, Чхов-БеГе, Жељко82, Курајбер, Мрле, СтојкеПА, Свако Добро… Други крај астала су окупирали ДралеНС и Ћући. Други астал окупираше политичари, већине водећих странака. Била је ту и екипа које сам слабо познавао, вероватно већински Ћурке.

Да, било је сликања. Не знам да ли ће вма опет тражити новце како би видели слике.
Сликање завршено, прича се на све стране. Игром случајева се састасмо Црни, Кеелин и ја. Кафана је на неком раскршћу где је промет аутомибила доста добар. У једном тренутку, током приче, Црни ме повуче на у страну. Нисам контао шта се дешава док нисам видео аутобус на прст од носа. Друг Попара је брзо реговао, спасао ми је живот! Тада сам одлучио да глсам за њега на наредним изборима! Предомишљао сам се пре тог догађаја, али сада нема дилеме. Гласај за Црног, бре!



После тога опет свако на своју страну.
Испоставило да се ГуштерЧе први нашао на удару. У једном тренутку се појави МекМукс у присном загрљају са неким хулиганчићем. У први мах помислих да су то неки ГСУ фазони… Све недоумице око тога је отклонио Црни када је бацио криглу међ узаврлу масу. Контам да је потрефио оно што је гађао јер убрзо после тога неки шабан извади пиштољ.
“Сви на под, сви на под!”
Шта ћеш, куд ћеш, против метка не можеш. Пре свега тога, љубисављев оставио торбу крај улазних врата. У том налету је страдала и она… Нажалос, није ту била само торба, већ и лаптоп и документа у њој. Полиције након свега тога није било неких 20-ак минута, можда и више. Касније из приче се да закључити да су то били, највероватније, неки ‘Гробари’. Да ли је за све ово крива Божина застава, групно сликање, неке дојаве да су еРепубликанци у крају или нешто шесто, остаје енигма.

Касније је већина променила локацију.

Новосадисти заједно самном завршиште на железничкој, касније се придружише Микко и Д блек рајдер који је донео суши. Први пут у животу сам имао прилике да пробам тако нешто. Било је изврсно. Сама чињеница о томе да је брзо нестало довољно говори о свему.



Након што смо испратили новосадисте, Микко, Блек Рајдер и ја настављамо даље.

Поздрав,
Р-Рик