Join the new world

15. јула 1240. године одиграла се славна Невска битка, у част које је новгородски кнез и светитељ Александар Јарославич, прозван "Невски". Од тридесетих година XIII века над руским земљама се са запада Европе надвила опасност, јер су немачки и шведски освајачи, обједињени под руководством римског папе и његових бискупа из Риге и Дерпта, кренули у колонизацију и покрштавање словенских прибалтичких земаља, приближавајући се границама ондашње Русије. Пре тога су Монголи већ разорили Североисточну Русију, тако да су северозападне руске земље остале усамљене и без подршке. Швеђани који су покорили финска племена кренули су са севера на Новгород, а Немци преко Изборска и Пскова. Кнез Александар Јарославич знајући да је превасходни циљ Швеђана покатоличење Руса, дао је предност миру са Татарима, као мање опасним непријатељима православних Руса. Битка се одиграла на ушћу Ижора у Неву, где су Швеђани били усидрили своје бродове са планом да крену ка Ладоги. Новгородски кнез, двдесетдвогодишњи Александар Јарославич, је после у службе у храму Св. Софије у Новгороду, ујутру 15. јула изненада напао незаштићену шведску команду. Напад је био муњевит и неочекиван, тако да Швеђани нису успели ни мачеве да опашу. Новгородски добровољци су потопили три шведска брода, док се су остаци шведске војске на челу са командантом Биргером дали у бекство. Победа у Невској бици је у моралном смислу улила поверење Русима у сопствену снагу и одважност, док је у територијално-политичком спречила одсецање Новгорода од приобаља у Финском заливу. Млади, али мудри и одважни кнез Александар понео је назив "Невски".


Приказ праваца шведских и непачких напада на руске земље у време благоверног кнеза Александра Невског