Пријатељу...

Day 1,640, 11:45 • Published in Serbia Serbia • by dasa1234567890

Вечерас опет пишем за своју душу...

Као и сви остали и ја имам неку своју групу "лудака", "најбољих" другова који су ту и у добру и у злу. Не прође дан, а да он није испуњен провалама и разним занимљивим ситуацијама, једноставно је сваки дан испуњен смехом. Често зезамо један другог због нечег итд... знате како то иде. Знамо да кењамо и о политици, са својих 17-18 година за разлику од осталих "група" веома добро смо упућени... Али није то то!

Не можеш са њима да попричаш о неким много озбиљнијим стварима, знају често и да претерају у шали и онда ти занимљив дан претворе у дан када једноставно пожелиш да си остао код куће.... Никога од њих не могу да сматрам за пријатеља...

Ту се онда јавља друга особа. Неко са ким не проводим много времена, а желео бих, мада када боље размислим можда је тако и боље. Не знам да ли сте имали ситуацију да вам баш та особа много помогне у једном тренутку када вам је баш баш тешко. Онда када нико од ваших најбољих другова не зна ни да пита "шта ти је" дође она и пита "како да помогнем". Дође и да ти оно што ти у том тренутку највише треба - разговор.

Схватим да ми она, која никада ништа није била битно у овом делу живота, само најбоља другарица оне коју волим, постане најбољи и ЈЕДИНИ пријатељ. Буде ти тешко и онда те она орасположи и каже "биће боље".

После ми каже да ме воли као брата, прва и једина особа која ми је то рекла. Када вам неко то каже не можете остати равнодушни... Одједном сте најсрећнији човек на свету и схватите да сте нашли оно за чим трагате добар део живота - неког ко вас разуме, чује и воли...

Другара је много, прави пријатељ је само један.