Злоупотреба интелигенције

Day 1,077, 09:25 • Published in Serbia Serbia • by Krindendo
Овде се ради о мутанту насталом у времену епидемије размишљања:



Ера "имања права на своје мишљење", што прелази у: "имање права на изношење мишљења" проширила је домен интелектуалног на многе активности које су се савршено обављале и без употребе нарочите количине памети. "Имање права на нешто" не значи и нужну употребу тог права. Али пракса каже другачије.

Оно мало интелигенције што је некада задовољно чамило у нашим главама, спремно да искочи свега пар пута недељно и нађе решење за одређени проблем, сада је принуђено да ради прековремено и да нон-стоп налази решења за питај Бога шта. Услед неуобичајено јаког транзита потпуно се излизала мембрана која је некада успешно чувала околину од наше огромне мудрости.



Десило се то да се интелигенција отела контроли. Одвија се мимо наше воље, јавља се и када је нико не зове. Највећа жртва разуларене памети је њен власник, док је публика ипак донекле поштеђена. Кажем поштеђена јер појединац у сваком тренутку може да одустане од третмана, али ће га власник трпети док год има макар једног следбеника. Публика је уједно и кривац целог проблема јер се злоупотребљена памет "пали" управо на пажњу публике.

У свему томе постоји нешто веће од претплате. Од публике се тражи да прочитају чланак и да након тога реагују. Жеља да се подели мисао постала је манијакална потреба. На страну што несамокритични аутор није успео да каналише ток мисли у логичку целину и што један пасус нема везе са другим па коначни утисак и не постоји али је изузетно важно да се све то прочита, јер мутант тако захтева!



Ауторов мутант се труди да енергију усмери на добру опаску или да одређеног противника боцне мудром прозивком. Аргументи су посебна прича, углавном се полази од тога да ти саговорник ради о глави и да је контрирање мера доследности. Такође, увек је добар аргумент: "Ово је само игра", кобајаги: "Ја нисам залуђен као ти, ја имам страва РЛ!". Најзанимљивије у свему томе је тестирање граница упорности у објашњавању да чланак има смисла.

Лов на оригиналност делује да никада није био лакши, јер слика говори хиљаду речи, а успут и добро послужи да се зачине оне мисли које жртва на успе да прогута.



А злоупотребљени читалац?
Прочитао је чланак и сада хоће да реагује гласом и коментаром. У најбољем случају одабраће добар постојећи коментар и ставити га x2 или ће пустити мутанта да смисли нешто. Да, и он има свог мутанта.